Danas je Spasovdan: Veliki praznik koji prate brojni običaji i verovanja

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Spasovdan – praznik Vaznesenja Gospodnjeg, jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika koji se proslavlja 40 dana nakon Vaskrsa i uvek pada u četvrtak šeste sedmice po Uskrsu.

Prema hrišćanskom učenju, ovaj praznik označava trenutak kada se Isus Hristos, nakon vaskrsenja i boravka među učenicima, vazneo na nebo. Spasovdan spada među najvažnije praznike posvećene Hristu i vekovima ima posebno mesto u crkvenoj i narodnoj tradiciji.

Praznik duboko ukorenjen u narodnim običajima

Pored verskog značaja, Spasovdan je kroz istoriju zauzimao posebno mesto i u narodnom životu. Smatran je danom koji donosi blagostanje, zaštitu i dobar početak, zbog čega se verovalo da na ovaj praznik treba započinjati važne poslove i donositi dobre odluke.

Mnogi običaji vezani za ovaj dan sačuvani su do danas. U pojedinim krajevima Srbije ljudi su dan započinjali umivanjem vodom u koju su prethodno stavljani trava ili poljsko cveće ubrano pre izlaska sunca, verujući da takav običaj donosi zdravlje i napredak.

Posebno mesto u narodnoj tradiciji zauzimalo je pravljenje venčića od bilja, koji su se kačili na kuće, kapije i pomoćne objekte kao simbol zaštite doma i porodice.

Dan posvećen miru i porodičnom okupljanju

Spasovdan je označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, pa se prema običajima izbegavaju teži poslovi i fizički radovi. Ovaj dan tradicionalno je posvećen molitvi, miru i okupljanju porodice.

U narodnim verovanjima posebno se vodilo računa o ponašanju na ovaj praznik. Verovalo se da treba izbegavati svađe, ružne reči i loše misli, dok se pažnja posvećivala dobrim željama i međusobnom poštovanju.

Spasovdan je od davnina bio važan i za zemljoradnike i stočare, koji su pažljivo pratili vremenske prilike, verujući da one mogu nagovestiti kakva ih godina očekuje. U narodu se i danas može čuti izreka da je „Spasovdanska kiša dragocena“, jer se smatralo da donosi dobar rod i plodnu godinu.