Veliki četvrtak: Dan pričešća, molitve i tišine uoči Uskrsa

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Veliki četvrtak, jedan od ključnih dana uoči Uskrsa, posvećen uspomeni na poslednju večeru Isusa Hrista sa njegovim učenicima i ustanovljenje Svete tajne pričešća.

Prema hrišćanskom predanju, Isus Hrist je na Tajnoj večeri podelio hleb i vino sa apostolima, dajući im posebno značenje. Tada je izgovorio reči:
„Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova.“

Zatim je uzeo čašu vina i rekao:
„Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha.“

Time je uspostavljen čin pričešća koji i danas zauzima centralno mesto u pravoslavnoj veri.

Uskršnja radionica za najmlađe u crkvi Svetog Nikole

Veliki četvrtak obeležava i događaje iz Getsimanskog vrta, gde se Hrist, svestan stradanja koje mu predstoji, molio Ocu. U noći između četvrtka i petka usledilo je njegovo hapšenje, nakon što ga je Juda izdao, dok se apostol Petar, prema predanju, tri puta odrekao svog učitelja.

U crkvama se na večernjim bogosluženjima čitaju odlomci iz Jevanđelja koji opisuju Hristovo stradanje, a od završetka liturgije prestaje zvonjava zvona. Umesto njih, bogosluženja se najavljuju udaranjem u drvenu dasku, što simbolizuje tugu i početak najtežih dana u hrišćanskom kalendaru.

Veliki četvrtak je i jedan od dana kada se vernici, nakon posta, pričešćuju. U skladu sa običajima, tog dana je dozvoljena ishrana na ulju i konzumiranje vina, što je izuzetak u toku Velike nedelje.

U pojedinim krajevima Srbije, ali i kod nekih pravoslavnih naroda, upravo na Veliki četvrtak počinje farbanje uskršnjih jaja. Prvo obojeno jaje, poznato kao „čuvarkuća“, čuva se tokom cele godine i, prema verovanju, štiti dom od nesreće.

Veliki četvrtak protiče u znaku tišine, molitve i okupljanja vernika, bez veselja, kao uvod u Veliki petak i sećanje na Hristovo raspeće.