Velika subota – dan tišine, pripreme i iščekivanja Vaskrsa

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu, poslednji dan pred Vaskrs i završnicu nedelje Hristovog stradanja. Dan protiče u tišini i sabranosti, ali i u znaku priprema za praznik koji donosi radost vaskrsenja.

U domovima se privode kraju svi poslovi – čisti se kuća, sprema praznična trpeza i priprema odeća za predstojeće slavlje. U mnogim krajevima običaj je da se jaja farbaju u ranim jutarnjim satima, pre izlaska sunca.

Velika subota poznata je i pod nazivima kao što su strasna, zavalita ili dugačka subota, što simbolično podseća na dužinu i težinu Hristovog stradanja. U narodnom predanju zadržano je i verovanje da je ovaj dan prilika za dobra dela i pažnju prema drugima.

Vaskršnja noć u Crkvi Svete Petke u Požarevcu: Liturgija u ponoć

U crkvama vernici tokom dana prilaze plaštanici, koja je izneta na Veliki petak, celivaju je i u tišini se mole. Pred ponoć, uoči Vaskrsa, plaštanica se unosi u oltar nakon ophoda oko crkve, čime se završava period žalosti.

Poseban trenutak dolazi sa ponoćnom liturgijom, kada se prvi put posle više dana oglašavaju zvona, najavljujući početak praznika. Do tada se bogosluženja obeležavaju zvukom drvenih klepala, kao simbolom tuge i stradanja.

U narodnoj tradiciji ovaj dan nosi i određena pravila – ne radi se na polju, izbegavaju se teži poslovi, a u nekim krajevima veruje se da nije dobro ići u lov ili ribolov, niti klati stoku i živinu.

Velika subota označava i završetak posta, ali i prelaz iz dana žalosti u radost Vaskrsa. To je vreme kada se porodica okuplja, obnavljaju običaji i neguju vrednosti zajedništva, vere i pažnje prema drugima.