Toplotni talas nosi ozbiljne zdravstvene rizike: Evo kako da se zaštitite tokom velikih vrućina

Sve učestaliji toplotni talasi predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi, upozoravaju stručnjaci. Toplotni talas podrazumeva period od najmanje tri uzastopna dana sa temperaturama vazduha od 32 stepena ili višim, često praćen povećanom vlažnošću vazduha i slabijim strujanjem, što dodatno otežava podnošenje visokih temperatura.

Najugroženiji su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa viškom telesne težine, hronični bolesnici, ali i svi koji rade ili vežbaju na otvorenom, kao i oni koji borave u neadekvatno rashlađenim prostorijama.

Kako vrućina utiče na organizam?

Visoke temperature mogu izazvati dehidrataciju, pad krvnog pritiska, otežano disanje, poremećaje srčanog ritma, grčeve u mišićima, pogoršanje hroničnih bolesti, ali i ozbiljna stanja poput toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara.

Stručnjaci upozoravaju da nagli prelazak iz veoma toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili ulazak u hladnu vodu može predstavljati dodatni rizik, posebno za osobe koje boluju od bolesti srca i krvnih sudova.

Dugotrajno izlaganje suncu povećava i rizik od opekotina, oštećenja kože i očiju, dok gubitak tečnosti može dovesti do poremećaja rada bubrega i drugih zdravstvenih komplikacija.

Izbegavajte sunce u najtoplijem delu dana

Boravak na otvorenom treba izbegavati između 10 i 17 časova, naročito kada je reč o deci, trudnicama, starijim osobama i hroničnim bolesnicima. Ukoliko izlazak nije moguće odložiti, preporučuje se boravak u hladu, nošenje lagane odeće svetlih boja od prirodnih materijala, šešira ili kačketa sa širokim obodom i naočara sa UV zaštitom.

Fizičke aktivnosti i radove na otvorenom najbolje je obavljati u ranim jutarnjim ili večernjim satima. Osobama koje rade na otvorenom savetuje se da prave češće pauze u hladu i piju oko jednu i po čašu vode na svakih 30 minuta.

Visoke temperature mogu ozbiljno narušiti zdravlje: Dr Milenković uputio apel građanima

Unosite dovoljno tečnosti i rashladite organizam

Ne čekajte da osetite žeđ. Tokom visokih temperatura preporučuje se redovan unos vode i negaziranih napitaka bez alkohola, kofeina i velike količine šećera.

Ishrana treba da bude lagana, sa više sezonskog voća i povrća, dok masnu, prženu i teško svarljivu hranu treba izbegavati.

Rashladite telo tuširanjem mlakom vodom, hladnim oblogama ili boravkom u rashlađenim prostorijama.

Rashladite i svoj dom

Tokom dana zatvorite prozore i spustite roletne na osunčanoj strani kako biste sprečili ulazak toplote, a prostorije provetravajte u večernjim i ranim jutarnjim satima.

Preporučuje se da temperatura u prostorijama u kojima borave deca, stariji i hronični bolesnici ne prelazi 30 stepeni tokom dana i 24 stepena tokom noći.

Ukoliko koristite klima-uređaj, razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od sedam stepeni.

Električni ventilatori mogu pružiti osećaj rashlađivanja, ali kada temperatura vazduha pređe 35 stepeni nisu dovoljni da spreče zdravstvene probleme izazvane velikim vrućinama.

Poseban oprez u automobilu

Pre ulaska u vozilo koje je bilo parkirano na suncu potrebno je otvoriti vrata i sačekati nekoliko minuta da se unutrašnjost rashladi.

Decu i kućne ljubimce nikada ne treba ostavljati same u automobilu, čak ni na kratko i čak ni kada je vozilo parkirano u hladu.

Pomozite najugroženijima

Tokom velikih vrućina preporučuje se da obilazite starije osobe, hronične bolesnike i komšije koji žive sami kako biste proverili da li im je potrebna pomoć.

Roditelji treba da vode računa da mala deca ne borave na direktnom suncu u najtoplijem delu dana, dok vlasnici kućnih ljubimaca treba da im obezbede dovoljno sveže vode i izbegavaju šetnje po vrelom asfaltu i betonu.

Kada potražiti pomoć?

Vrtoglavica, jaka žeđ, glavobolja, malaksalost, grčevi u mišićima, mučnina i ubrzan puls mogu biti prvi znaci da organizam teško podnosi visoke temperature.

U slučaju visoke telesne temperature, konfuzije, gubitka svesti ili drugih simptoma toplotnog udara potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć. Do dolaska lekara osobu treba premestiti u hlad, rashladiti hladnim oblogama i pratiti njeno stanje.

Poseban oprez savetuje se osobama koje boluju od hroničnih bolesti i koriste terapiju za snižavanje krvnog pritiska ili pojačano mokrenje, jer visoke temperature mogu uticati na dejstvo lekova. Takođe, lekove treba čuvati u skladu sa uputstvom proizvođača, odnosno na temperaturi ispod 25 stepeni ili u frižideru, ukoliko je to naznačeno.

Stručnjaci apeluju na građane da se tokom trajanja toplotnog talasa pridržavaju preporuka zdravstvenih ustanova, jer se odgovornim ponašanjem i jednostavnim merama zaštite mogu sprečiti ozbiljne posledice po zdravlje.