Proširenje deponije pepela na PK „Ćirikovac“

Bezbedan rad deponije pepela na PK „Ćirikovac“ počiva na stalnom nadzoru i kontroli. Rudarska i geodetska merenja omogućavaju praćenje nivoa vode i pepela, dok se kvalitet vode kontroliše kroz propisana ispitivanja.

Proširenje prostora za odlaganje pepela na deponiji pepela Površinskog kopa „Ćirikovac“ jedan je od ključnih uslova za dugoročan i stabilan rad Termoelektrane „Kostolac A“, jer bez dovoljnog smeštajnog kapaciteta za produkte sagorevanja nije moguć kontinuirani rad termoenergetskog postrojenja. Deponija pepela može delovati kao prateći deo proizvodnog procesa, ali je njen značaj za rad termoelektrane mnogo veći. Svaki proizvedeni megavat-sat podrazumeva čitav niz procesa koji moraju da funkcionišu bez prekida, a jedan od njih je upravo zbrinjavanje produkata sagorevanja uglja.

Proširenjem deponije pepela na PK „Ćirikovac“ za 37,7 hektara obezbeđuje se novi prostor za odlaganje hidromešavine ukupne zapremine 8,12 miliona kubnih metara. Novi kapacitet, do kote od 87 metara nadmorske visine, omogućiće odlaganje oko 1,3 miliona tona pepela godišnje tokom narednih pet godina, nakon čega je planirano dalje proširenje do kote 92 metra.

Jasmina Stević, šef Službe za formiranje deponije pepela na PK „Ćirikovac“, kaže da je nakon korišćenja ovog prostora predviđeno dalje proširenje do kote 92 metra.

Ona objašnjava da se radovi na proširenju deponije odvijaju u dve faze. Prva obuhvata pripremu terena, nivelaciju, izgradnju nasipa, korekciju postojećih kosina i uklanjanje i transport starih cevovoda. Druga faza podrazumeva postavljanje specijalne geomembrane koja sprečava prodor tehnološke vode u zemljište i podzemne vode, čime se tehničko rešenje proširenja povezuje sa zahtevima zaštite životne sredine.

Promenjen je i način organizovanja samog odlaganja. Umesto ranijeg pomeranja cevovoda u novi prostor nakon popunjavanja prethodnog dela deponije, uvedena su stacionarna mesta za odlaganje raspoređena oko deponije. Takav sistem omogućava efikasnije korišćenje prostora i jednostavniju organizaciju procesa, objašnjava Stević.

Nakon odlaganja hidromešavine formira se čvrsta pokorica na površini deponije, koja predstavlja osnovnu zaštitu od podizanja sitnih čestica, dok se dodatno primenjuje kvašenje vodom. Istovremeno se prati uticaj deponije na zemljište, vazduh, kao i površinske i podzemne vode. Tehnološka voda koja se koristi za transport hidromešavine ne ispušta se u prirodu, već se vraća u proces i ponovo koristi.

Stefan Mitić, inženjer za formiranje deponije pepela na PK „Ćirikovac,“ objasnio je da svaka smena počinje raportom i razmenom informacija o stanju sistema – od aktivnih mesta istakanja i rada pumpi, do eventualnih oštećenja folije, cevovoda, ventila i kompenzatora. Nakon toga sledi obilazak deponije i kontrola ključnih delova sistema. Proveravaju se pumpe, magistralni cevovod, prelivne šahte, glavni vodosabirnik i ventili, a po potrebi se čiste istačkački bazeni i obavljaju intervencije na cevovodima.

Na samom pepelištu postoji 20 istakališta, čiji se položaj i korišćenje prilagođavaju popunjenosti deponije, kako bi se materijal ravnomerno odlagao. Posebna pažnja posvećena je održavanju čvrste pokorice na površini pepelišta, jer ona sprečava razvejavanje sitnih čestica. Kada se uoči blaže razvejavanje, reakcija zaposlenih mora biti brza, rekao je Mitić.

Važan deo sistema čine i pumpne stanice koje povratnu vodu sa deponije transportuju do bazena povratne vode, odakle se, preko tri pumpe, dve radne i jedne rezervne, šalje prema termoelektranama.

Protok povratne vode se određuje u dogovoru sa zaposlenima iz termoelektrana, dok rukovalac pumpnih stanica prati i reguliše rad sistema, kaže Marko Živković, poslovođa za formiranje deponije pepela na PK „Ćirikovac“.

Pročitaj još:

• Sektor pomoćne mehanizacije u Deliblatskoj peščari

• Vatrogasna jedinica „TE-KO Kostolac“ sačuvala energetske objekte

• Veljko Perić deo tima koji brine o pouzdanom radu TE „Kostolac B“