Bolesti srca često prolaze neprimećeno, zato je važno prepoznati signale na vreme

Bolesti srca ne moraju uvek da budu praćene jasnim simptomima. Neke tegobe mogu dugo ostati neprimećene, zbog čega je važno na vreme prepoznati promene koje mogu ukazivati na zdravstveni problem. Na to ove godine upozorava i Svetski dan srca, koji se obeležava danas, 29. septembra.

O tome koliko je važno slušati svoje telo i reagovati na vreme razgovarali smo sa dr Dajanom Miljković iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

Kako objašnjava dr Miljković, kada govorimo o bolestima srca, ne treba misliti samo na situacije u kojima se javljaju jaki bolovi ili ozbiljne tegobe. Ponekad organizam šalje mnogo suptilnije signale.

"Neki simptomi mogu biti blagi i nespecifični, pa ih ljudi često pripisuju umoru, stresu ili svakodnevnim obavezama. Umor koji se ponavlja, nedostatak vazduha, lupanje ili nepravilan rad srca, vrtoglavica, nelagodnost u grudima ili iznenadno smanjenje sposobnosti za fizički napor ne bi trebalo ignorisati, posebno ako se ponavljaju", kaže dr Miljković.

Upravo je to i jedna od najvažnijih poruka ovogodišnje kampanje – ne čekati da problem postane veliki da bismo počeli da brinemo o zdravlju.

Redovne kontrole mogu pomoći da se na vreme uoče faktori koji povećavaju rizik od srčanih i drugih kardiovaskularnih bolesti. Krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, telesna težina, fizička aktivnost, ishrana, pušenje, ali i dugotrajan stres, samo su neki od faktora kojima treba posvetiti pažnju.

"Prevencija je veoma važna. Čovek može da se oseća dobro, a da određeni faktori rizika već postoje. Zato su važne redovne kontrole, ali i usvajanje zdravijih životnih navika. Nije potrebno čekati da se pojavi zdravstveni problem da bismo počeli da vodimo računa o sebi", ističe dr Miljković.

Bolesti srca često prolaze neprimećeno, zato je važno prepoznati signale na vreme

Podaci o zdravstvenom stanju stanovništva na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga za 2025. godinu pokazuju da kardiovaskularne bolesti i dalje predstavljaju značajan deo ukupnog zdravstvenog opterećenja stanovništva.

Na teritoriji Braničevskog okruga, bolesti sistema krvotoka su na trećem mestu po broju lečenih u domovima zdravlja i čine 10,94 odsto svih lečenih lica. Kada je reč o bolničkom lečenju, nalaze se na prvom mestu, sa učešćem od 15,3 odsto. Ove bolesti su od 2015. do 2025. godine vodeći uzrok smrti stanovništva Braničevskog okruga. Samo tokom 2025. godine od bolesti sistema krvotoka umrlo je 1.449 osoba, odnosno 54,21 odsto od ukupnog broja umrlih.

Slična situacija je i u Podunavskom okrugu, gde su bolesti sistema krvotoka na drugom mestu po broju lečenih u domovima zdravlja, sa 13,50 odsto, dok su kod bolničkog lečenja na prvom mestu sa 11,53 odsto. I u ovom okrugu bolesti sistema krvotoka predstavljale su vodeći uzrok smrti u periodu od 2015. do 2025. godine. Tokom 2025. od ovih bolesti umrlo je 1.366 osoba, što predstavlja 50,89 odsto ukupnog broja umrlih.

Brojke su važne, ali iza svake od njih nalazi se konkretan čovek – zbog čega je, pored lečenja, podjednako važno govoriti o prevenciji, ranom otkrivanju i navikama koje mogu doprineti očuvanju zdravlja srca. A briga o srcu ne mora da znači velike promene preko noći.

Više kretanja, pravilnija ishrana, kontrola krvnog pritiska i drugih parametara, prestanak pušenja, dovoljno odmora i reagovanje kada primetimo da nešto nije kao ranije, mogu biti važni koraci.

Zato ovogodišnji Svetski dan srca nosi jednostavnu, ali važnu poruku – slušajmo svoje srce i ne zanemarujmo ono što nam telo govori. Nije svaki simptom dramatičan, ali svaki simptom koji se ponavlja zaslužuje pažnju.