Kretanje kao deo odrastanja: Sport za zdravije detinjstvo

Fizička aktivnost od najranijeg uzrasta važna je za pravilan razvoj dece, ali i za stvaranje zdravih životnih navika koje se zadržavaju tokom čitavog života. Ipak, u vremenu kada veliki deo slobodnog vremena provodimo uz telefone, računare i druge ekrane, sve je važnije pronaći načine da se deca motivišu na kretanje i upoznavanje sa različitim sportovima.

O ovoj temi govorio je Dušan Blagojević, profesor fizičke kulture i zaposleni u Sportskom centru Požarevac, koji iz iskustva u obrazovanju i sportu može da sagleda koliko je fizička aktivnost značajna za razvoj najmlađih.

Govoreći o interesovanju dece za fizičku aktivnost, on ističe da se načini na koje se najmlađi motivišu menjaju, pa se tako sve više koriste i savremeni digitalni sadržaji.

Kao zanimljiv primer naveo je aplikaciju „Just Dance”, koja kroz muziku i pokrete podstiče decu na vežbanje, a da ona pritom često i ne primećuju da se bave fizičkom aktivnošću. Ipak, smatra da pojedinačne aplikacije i trenutno popularni sadržaji ne mogu da zamene sistemski pristup fizičkom vaspitanju.

Prema njegovom mišljenju, značajnu ulogu u tom procesu imali bi profesori fizičkog vaspitanja, koji bi trebalo da budu uključeni u rad sa decom već od prvih razreda osnovne škole. Kao primer naveo je modele u kojima profesori fizičkog preuzimaju deo nastave od trećeg razreda, uz ocenu da bi bilo još bolje kada bi stručna podrška postojala od prvog razreda.

Kao jedno od dobrih rešenja za uzrast od šest do deset godina izdvojio je školice sporta, koje deci omogućavaju da kroz različite aktivnosti upoznaju osnove više sportova, razvijaju motoriku i usvajaju osnovne pokrete i veštine.

Blagojević smatra da je za najmlađe mnogo bolje da se najpre upoznaju sa različitim sportovima nego da se prerano opredele samo za jednu disciplinu.

„Bolje je da dete ide možda u školicu sa šest godina nego da krene, recimo, na tenis, što bi sad svi, u jedan, voleli da im dete bude”, istakao je Blagović, ukazujući na problem rane specijalizacije, naročito u sportovima koji zahtevaju dominantno korišćenje jedne strane tela.

Posebno je naglasio da je igra najvažniji element fizičke aktivnosti kod dece najmlađeg uzrasta. Deca u tom periodu ne mogu dugo da zadrže pažnju na jednoj aktivnosti, a kroz igru lakše usvajaju pokrete, razvijaju sposobnosti i stiču pozitivne navike.

„Igra je element koji je u suštini najvažniji kod te dece najmlađeg uzrasta”, rekao je Blagović.

Govoreći o sportskim takmičenjima, naveo je i primer mini-basket lige, u kojoj nema konačnog rezultata, zapisnika ni sudija. Takav pristup omogućava deci da se usredsrede na razvoj i usavršavanje košarkaških veština, umesto na pobedu i rezultat.

Na kraju razgovora je istakao da značaj fizičke aktivnosti prevazilazi samo fizičko zdravlje. Bavljenje sportom i rekreacijom doprinosi razvoju samopouzdanja, stvaranju radnih navika, ali i celokupnom razvoju ličnosti.

„Fizička aktivnost je ta koja nam doprinosi razvoju, integralnom razvoju ličnosti. To znači da se ličnost razvija svestrano. Jer u fizičkoj aktivnosti cilj jeste da se osoba razvija i umno i telesno, tako da se taj neki sklad napravi”, poručio je Blagović.

Kako je zaključio, fizičko vaspitanje ne treba posmatrati samo kao školsku obavezu ili pripremu za bavljenje određenim sportom, već kao važan deo odrastanja i života svakog pojedinca.