Zdrav život ne traži odricanja, već ravnotežu i dobre svakodnevne navike

Pravilna ishrana ne podrazumeva samo izbor zdravih namirnica i kontrolu kalorija. Na naše zdravlje utiču i način na koji jedemo, vreme koje posvećujemo obroku, porodične navike i odnos prema hrani.

O ovim temama za naš portal govorila je Milena Trifunović, nutricionista-dijetetičar i specijalista javnog zdravlja, zaposlena u Predškolskoj ustanovi „Ljubica Vrebalov“.

O pravilnoj ishrani trebalo bi govoriti tokom cele godine, a ne samo povodom datuma koji su posvećeni ovoj temi. Svakodnevno biramo šta ćemo jesti, a te navike, kako je istakla Milena Trifunović, dugoročno utiču na naše zdravlje, fizički razvoj, ali i raspoloženje.

U razgovoru je podsetila da se 14. novembra obeležava Svetski dan dijabetesa i ukazala na značaj ishrane u prevenciji ove hronične nezarazne bolesti. Iako nasledni faktori imaju svoju ulogu, na rizik od razvoja dijabetesa utiču i ishrana, okruženje i način života.

„Ishrana je jedan od ključnih faktora u prevenciji dijabetesa. Bolest jeste povezana sa nasleđem, ali brojni faktori iz našeg okruženja, ishrana i način života itekako mogu da utiču na njenu prevenciju“, objasnila je Trifunović.

Jedan od razloga zbog kojih je pravilna ishrana važna jeste i njen uticaj na crevni mikrobiom, odnosno zajednicu mikroorganizama koji žive u našem organizmu, a najviše ih ima u digestivnom traktu.

Sveže voće i povrće za zdravu ishranu, Foto: I.B.

Kako je objasnila, ravnoteža ovih mikroorganizama važna je za zdravlje, a na nju značajno utiče ono što svakodnevno jedemo. Posebno su važni voće, povrće i namirnice bogate biljnim vlaknima, koja predstavljaju hranu za korisne bakterije u crevima.

„Unos voća i povrća, koji su bogati dijetnim vlaknima, doprinosi razvoju dobre mikrobiote u crevima. Vlakna imaju veliki značaj, jer osim što hrane dobre mikroorganizme, doprinose i osećaju sitosti“, navela je nutricionista.

Ipak, savremeni način života često nas udaljava od zdravih navika. Zbog obaveza i nedostatka vremena sve češće jedemo u hodu, naručujemo gotovu hranu i obroke završavamo bez mnogo pažnje.

Zato je Trifunović posebno istakla značaj zajedničkih porodičnih obroka, naročito kada je reč o deci. Navike u ishrani stvaraju se od najranijeg detinjstva, a roditelji u tome imaju važnu ulogu.

Zajedničko obedovanje nije važno samo zbog hrane. Dete kroz svakodnevne porodične navike uči kako se jede, usvaja odnos prema namirnicama, ali i razvija osećaj sigurnosti i samopouzdanja.

„Ako dete od najranijeg detinjstva sedi zajedno sa roditeljima za stolom, gleda kako oni jedu i žvaću, ne zadovoljava se samo njegova potreba da dobije hranu. Tu se neguje sigurnost, gradi samopouzdanje, a kasnije se kroz razgovor rešavaju i različiti problemi“, rekla je Trifunović.

Njena preporuka je da porodice, koliko god im svakodnevne obaveze dozvoljavaju, pronađu vreme za zajednički obrok. Ako nije moguće svakog dana, onda bi makar vikendom trebalo organizovati obrok pripremljen kod kuće. Ne mora to da bude komplikovano jelo niti posebna prilika. Važno je da se porodica okupi za stolom, razgovara i posveti vreme obroku, bez telefona i drugih ometanja.

Jedna od tema koja je posebno izdvojena tokom razgovora jeste i pravilno žvakanje hrane, na šta, kako se moglo čuti, često zaboravljamo.

Varenje počinje u ustima, pa dobro sažvakana hrana olakšava dalji proces varenja i doprinosi boljem iskorišćavanju hranljivih materija.

Kod dece je žvakanje posebno važno zbog razvoja vilice i viličnih mišića, ali i zbog uticaja na razvoj govora. Pokreti tokom žvakanja podstiču i cirkulaciju u desnima, što je važno za oralno zdravlje.

„Mi smo svi zaboravili da žvaćemo. Dovoljno je da se bar za jedan obrok koncentrišemo i pokušamo da hranu sažvaćemo polako. Videćemo i koliko ćemo manje pojesti i kako ćemo se bolje osećati“, poručila je Trifunović.

Sporije jedenje važno je i zbog osećaja sitosti. Kada jedemo brzo, možemo da unesemo više hrane pre nego što organizam pošalje signal da nam je dovoljno. Zato je jedan od najjednostavnijih saveta da obroku posvetimo više vremena, jedemo polako i ne žurimo.

Govoreći o pravilnoj ishrani, Milena Trifunović osvrnula se i na tradicionalnu ishranu, ističući da nema potrebe da se odričemo svega što volimo. Mnogo je važnije da budemo umereni, da se hranimo raznovrsno i redovno i da ne stvaramo osećaj krivice zbog povremenog uživanja u hrani koja nije deo svakodnevnog jelovnika.

Pored pravilne ishrane, važni su i fizička aktivnost, kretanje, dovoljan unos tečnosti, umeren boravak na suncu, ali i manje vremena provedenog pred ekranima.

Poruka razgovora je da briga o zdravlju ne mora da podrazumeva komplikovana pravila i velika odricanja. Često je dovoljno da promenimo neke svakodnevne navike – da jedemo raznovrsnije, ne žurimo tokom obroka, više se krećemo i pronađemo vreme za zajedničku porodičnu trpezu.

Kako je na kraju razgovora poručeno, za dobar, dugovečan i srećan život važni su sunce, smeh, sreća i san.