Uskršnji običaji koji i dalje žive

U susret Uskrsu, jednom od najvećih hrišćanskih praznika, običaji koji se prenose generacijama i dalje zauzimaju važno mesto u porodičnom životu.

Suština proslave ovog praznika nije se značajno menjala, kaže Maja Pajić kustos etnolog u Narodnom muzeju Požarevac.

„Pripreme su oduvek počinjale na Veliki petak, kada su se farbala jaja, kao uvod u najradosniji hrišćanski praznik. Ta tradicija se zadržala do danas i predstavlja glavno obeležje Uskrsa“, kaže Pajić.

Uskršnji etno festival u Sestroljinu: Tradicija, običaji i bogat program

Nekada su domaćice koristile isključivo prirodne materijale. Jaja su se farbala u lukovini, a ukrašavala lišćem i cvetićima koji su ostavljali prepoznatljive šare.

„Boje su imale svoju simboliku. Crvena je bila najzastupljenija, kao simbol zdravlja i života. Do nje se dolazilo prirodnim putem i to lukovinom, sokom od višanja ili dodatkom paprike“, objašnjava ona.

„Vaskršnji karavan“ 13. aprila

Posebno mesto imala su upravo crvena jaja.

Njima se prvo mrsilo na Uskrs, jer se verovalo da donose zdravlje tokom čitave godine, a praznična trpeza je takođe imala veliki značaj, jer su pripreme okupljale celu porodicu.

„Na stolu su se obavezno nalazili praznični kolači i pečenica, a u pojedinim delovima Srbije, posebno u istočnim krajevima, postojao je i običaj da se praznik deli sa precima. Tako da su ljudi na Uskrs ujutru odlazili na groblje, nosili jaja i hranu i delili ih za dušu pokojnika. Praktično su deo praznične trpeze iznosili tamo“, navodi Pajić.

Kada je reč o razlikama između nekad i danas, one su najvidljivije u načinu farbanja jaja.

„Danas su dostupne savremene boje i tehnike, ali suština praznika i običaji nisu se promenili“, ističe ona.

Na kraju, ona naglašava da je očuvanje tradicije od izuzetnog značaja.

„Važno je da znamo svoje korene i da čuvamo ono što su generacije pre nas stvarale. To nam daje osećaj identiteta i pripadnosti“, zaključuje na kraju.