„PREDRASUDE SU I DALJE DEO SVAKODNEVNICE“: Morina o položaju Roma u Požarevcu i Kostolcu

Povodom Svetskog dana Roma, koji se obeležava sutra 8. aprila, Bajram Morina, generalni sekretar Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Republike Srbije i član Veća Gradske opštine Kostolac, govorio je o položaju Roma i izazovima sa kojima se zajednica suočava. Kao gost našeg radija, istakao je da su, uprkos pomacima u prethodnim godinama, predrasude i dalje jedan od najvećih problema.

Popis i izjašnjavanje Roma – šta pokazuju podaci

Podaci sa poslednjeg popisa ukazuju na razlike u odnosu na prethodne godine.

Prema podacima sa popisa iz 2022. godine, na teritoriji Požarevca živi oko 4.000 Roma, dok ih je u Kostolcu oko 3.000, što čini nešto manje od 7 odsto stanovništva u Požarevcu i oko 24 odsto u Kostolcu. U odnosu na popis iz 2011. godine, kada je u Srbiji bilo oko 148 hiljada izjašnjenih Roma, danas je taj broj manji za oko 15 hiljada, što ukazuje na promene u načinu izjašnjavanja u prethodnom periodu.

„Imamo Rome koji se na popisu izjašnjavaju kao pripadnici etničke grupe sa kojom žive, a najčešće tu nacionalnost prikrivaju oni koji su se obrazovno i statusno uklopili u širu zajednicu i ne žele da se suoče sa stigmatizacijom i predrasudama“, naveo je Morina.

Posebno naglašava da je izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti od velikog značaja, naročito tokom zvaničnih popisa.

„Veoma je važno da se Romi izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti, jer su zvanični podaci osnov za kreiranje strategija i politika koje će biti usmerene na inkluziju. To je osnov za kulturnu autonomiju, prostor u medijima, ali i za pravedniju raspodelu budžetskih sredstava. Neizjašnjavanje vodi ka nevidljivosti jedne nacionalne manjine i izostanku sistemskih mera podrške“, istakao je Morina.

Položaj Roma danas

Govoreći o položaju Roma, ocenjuje da je situacija danas bolja nego ranije, posebno u odnosu na period od pre desetak godina.

„Potrebe i problemi romske zajednice su daleko manji nego ranije. Nekada su prioriteti bili unapređenje uslova stanovanja kroz izgradnju osnovne komunalne infrastrukture – kanalizacije, vodovoda, toplifikacije i električne mreže. Danas taj problem gotovo da nemamo, posebno u Kostolcu, gde su naselja opremljena osnovnom infrastrukturom. Jedno naselje još uvek nema kompletno izgrađenu kanalizacionu mrežu, ali to je nešto što će se u narednom periodu ubrzo i desiti“, rekao je Morina.

Ističe da su raniji problemi sa ličnim dokumentima, naročito kod pravno nevidljivih lica, danas u velikoj meri rešeni zahvaljujući saradnji sa nadležnim institucijama.

Obrazovanje i zapošljavanje

Jedan od najvećih pomaka ostvaren je u oblasti obrazovanja, gde su rezultati, kako ističe, jasno vidljivi.

„Napravili smo pomak u obuhvatu dece obrazovnim sistemom, od predškolskog programa i prvog razreda, pa sve do srednjih škola i fakulteta. Sve više mladih Roma zainteresovano je za Fakultet političkih nauka, Fakultet organizacionih nauka, arhitekturu i umetničke fakultete, što pokazuje da je inkluzija u obrazovanju dala rezultate i da mladi žele da budu deo društvenih tokova“, naveo je Morina.

Posebno ističe značaj podrške države kroz afirmativne mere i stipendije.

„Država je uvela mere za upis u srednje škole i na fakultete, kao i stipendiranje. Kako je finansijski momenat često presudan za nastavak školovanja, stipendije imaju veliki značaj“, dodao je.

Govoreći o zapošljavanju, ocenjuje da situacija nije ista u svim sektorima.

„Ne želim da verujem da postoji diskriminacija u javnom sektoru. Međutim, u privatnom sektoru sigurno postoje predrasude i stereotipi, pa će pojedini poslodavci pre dati šansu nekome ko nije Rom, bez obzira na kvalifikacije, i to je ono na čemu treba da radimo“, rekao je.

Dodaje da su Grad Požarevac i Gradska opština Kostolac u prethodnom periodu kroz različite programe i mere značajno doprineli unapređenju uslova života Roma, posebno u oblasti zapošljavanja i samozapošljavanja.

Predrasude i uloga medija

Predrasude su, kako kaže, i dalje prisutne u društvu i predstavljaju veliki izazov.

„Nažalost, stereotipi su i dalje prisutni, a uz veći pristup internetu i društvenim mrežama često se dodatno produbljuju. I dalje se suočavamo sa stigmatizacijom i predrasudama koje neretko vode u diskriminaciju“, istakao je Morina.

Ukazuje da je prevazilaženje stereotipa dugotrajan proces i zadatak celog društva.

„Mislim da je prevazilaženje stereotipa i predrasuda naša najveća želja i još uvek neostvaren cilj. I dalje su nam prišivene razne etikete i svakodnevno se suočavamo sa predrasudama. Tek kada budemo počeli da gledamo na Rome kao na jednake i ravnopravne građane, moći ćemo da kažemo da smo napravili pomak ka inkluzivnijem i pravednijem društvu.“

Govoreći o ulozi medija i obrazovanja, naglašava njihov značaj u promeni slike u društvu.

„Mediji mogu da utiču na promenu slike u društvu tako što će prikazivati pozitivne primere, obrazovane i uspešne Rome, a ne samo kroz prizmu siromaštva i problema. Važnu ulogu imaju i obrazovne institucije koje mogu da podstiču interkulturalni dijalog i u nastavu uključe romsku kulturu i tradiciju.“

Poruke mladima i društvu

Morina mladima poručuje da je obrazovanje ključ.

„Mladim Romima bih poručio da ulažu u svoje obrazovanje, da budu odgovorni, vredni i aktivni u društvu. Obrazovanje je ključ naše emancipacije i tek sa većim brojem obrazovanih Roma možemo menjati sliku o zajednici. Važno je i da ne ćute na nepravdu i da budu glas onih koji ne mogu da se izbore za sebe, kao i da se aktivno uključe u društvene procese i jasno ukažu na ono što žele da menjaju.“

On upućuje i poruku većinskom stanovništvu.

„Potrebno je više tolerancije i razumevanja. Pre nego što osudimo nekoga, treba da se zapitamo koji su razlozi i okolnosti koje su do toga dovele.“

 Pogled u budućnost i značaj praznika

Govoreći o budućnosti, Morina ocenjuje da je cilj stvaranje društva zasnovanog na punoj ravnopravnosti.

„U narednom periodu voleo bih da dođe vreme kada afirmativne mere više neće biti potrebne, kada neće postojati ni lokalni akcioni planovi ni nacionalne strategije usmerene na Rome, niti sniženi kriterijumi za ostvarivanje prava, jer će to značiti da smo zaista ravnopravni članovi društva.“

Na kraju je podsetio da se 8. aprila obeležava Svetski dan Roma, koji ima za cilj da ukaže na položaj romske zajednice, ali i da promoviše njenu kulturu i doprinos društvu.

Takođe je naveo da će delegacija Nacionalnog saveta Roma Republike Srbije tim povodom imati prijem kod predsednika Vlade, dr Đura Macuta.