Jo-jo efekat kao najveća zamka: Kako trajno smanjiti telesnu težinu?

Redovni obroci, individualno prilagođena ishrana i umerena, ali dosledna fizička aktivnost – to su osnovni postulati u borbi protiv gojaznosti, poručeno je povodom 4. marta, Svetskog dana borbe protiv gojaznosti.

O ovoj temi u jutarnjem programu „Nedremanje“ govorili su Marija Pupović Trifunović, diplomirani nutricionista-dijetetičar iz Nutri studija „Promena“, i Vladimir Mitić, trener Fitnes centra „Hangar“, koji su tom prilikom istakli značaj dugoročnih i održivih promena životnih navika.

Marija Pupović Trifunović naglasila je da bi tokom dana trebalo imati pet obroka, pri čemu se prvi preporučuje sat vremena nakon buđenja, a poslednji najmanje dva sata pre odlaska na spavanje. Kako je objasnila, plan ishrane mora biti strogo individualan i zasnovan na prethodno urađenim analizama i proceni zdravstvenog stanja pacijenta. Dijeta, dodala je, ne znači potpuno odricanje od omiljenih namirnica, već njihovo prilagođavanje ciljevima koji se žele postići.

Poseban akcenat stavljen je na izbegavanje takozvanog „jo-jo efekta“, odnosno vraćanja izgubljenih kilograma, često i brže nego što su redukovani. Sagovornici su se saglasili da zdravstveni razlozi moraju imati prednost nad estetskim motivima.

Gostujući na našem radiju, Vladimir Mitić podsetio je da proces rada sa klijentima započinje razgovorom o ciljevima, nakon čega slede merenja i testovi koji pokazuju trenutno stanje kondicije i opšteg zdravlja. Istakao je da fizička aktivnost nije rezervisana samo za određenu starosnu grupu, već da svako, uz stručni nadzor, može započeti sa vežbanjem. Kao osnov i najdostupniji vid aktivnosti izdvojio je šetnju prilagođenu individualnim mogućnostima. Ocenio je i da je poslednjih godina primetan rast svesti o značaju fizičke aktivnosti, što predstavlja važan iskorak u brizi o zdravlju.

Zabrinjavajući podaci o rastu gojaznosti

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, gotovo milijardu ljudi u svetu ima prekomernu telesnu težinu, a procenjuje se da bi taj broj do 2035. godine mogao biti i četiri puta veći. Posebno zabrinjava porast gojaznosti kod dece – sa četiri odsto 1975. godine na čak 20 odsto 2022. godine, pri čemu je najveći rast zabeležen u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Gojaznost u detinjstvu značajno povećava rizik od razvoja hroničnih bolesti u odraslom dobu, a simptomi oboljenja, poput bolesti srca, sve češće se beleže i kod mlađe populacije. Stručnjaci upozoravaju da gojaznost ne predstavlja samo zdravstveni, već i ekonomski i socijalni izazov.

Svetski dan borbe protiv gojaznosti ove godine obeležava se pod sloganom „Osam milijardi razloga za borbu protiv gojaznosti“, sa ciljem podizanja svesti javnosti i podsticanja sistemskih mera prevencije. Među ključnim merama izdvajaju se razvoj zdravih navika od najranijeg uzrasta, dostupna zdravstvena zaštita, smanjenje stigmatizacije i kontinuirana edukacija o pravilnoj ishrani i značaju fizičke aktivnosti.