Belac iz Ljubičeva na krunisanju Petra I: Priča o Kastelaru

Među brojnim pričama koje čuva prošlost Ljubičeva, jedna vodi do kraljevskog dvora, Beograda i krunisanja Petra I Karađorđevića. U njenom središtu nije ni državnik ni vojskovođa, već Kastelar – beli pastuv iz ljubičevske ergele koji je početkom 20. veka izabran za jednu od najvažnijih državnih svečanosti tog vremena.

Uoči krunisanja kralja Petra I Karađorđevića trebalo je pronaći konja koji će svojom pojavom odgovarati svečanom defileu kroz Beograd. Izbor je pao na Kastelara, izuzetnog pastuva iz Ergele Ljubičevo, upečatljivog ne samo po izgledu već i po svojoj naravi.

Kastelar je, prema sačuvanim zapisima, bio divlje i vatrene naravi. Zbog toga je kralj Petar deset dana pre krunisanja morao da ga jaše kako bi ga ukrotio i pripremio za svečanost.

Izbor ljubičevskog belca nije, međutim, imao samo protokolarni značaj. Nakon Majskog prevrata 1903. godine, izbor konja iz Ljubičeva nosio je i simboliku povezivanja dinastija Obrenović i Karađorđević. Dodatni motiv pronalazio se i u krsnoj slavi Karađorđevića – Svetom Đorđu, svetitelju i ratniku koji se na ikonama tradicionalno prikazuje na belom konju.

Na dan krunisanja, 21. septembra 1904. godine, Beograd je bio u središtu pažnje. U svečanom defileu ulicama prestonice kralj Petar I jahao je Kastelara, čija su žustrina i temperament bili vidljivi i tokom same ceremonije.

O tome svedoče fotografije i razglednice iz tog vremena. Na njima se može videti kako nekoliko kraljevih gardista, iz predostrožnosti, drži i vodi Kastelara dok je kralj u sedlu. Njegova pojava ostala je zabeležena i na filmskoj traci, u dokumentarnom filmu o krunisanju kralja Petra I.

Posle velike beogradske svečanosti Kastelar se vratio u Ljubičevo, gde je kao vredan i poštovan pastuv proveo ostatak života. Uginuo je 25. maja 1912. godine, neposredno pred početak Balkanskih ratova.

Vest o njegovoj smrti objavio je i „Vitez“, uz podatak da će Kastelar biti prepariran kako bi bila sačuvana uspomena na krunisanje kralja Petra I Karađorđevića.

Tako je ljubičevski belac i posle smrti ostao svojevrsni svedok događaja u kojem je imao posebno mesto. Uprava ergele odlučila je da ga sačuva kao muzejski eksponat, ali je njegova sudbina ubrzo dobila drugačiji epilog. Tokom okupacije i razaranja u Prvom svetskom ratu preparirani Kastelar je uništen.

Sa njim je nestao i jedinstven materijalni trag jedne neobične priče koja je povezala Ljubičevo, Požarevac i srpsku krunu.

Decenije koje su usledile učinile su da se sećanje na Kastelara postepeno izgubi. Ostale su fotografije, zapisi, stare razglednice i filmski kadrovi – dovoljno da se danas ponovo složi priča o ljubičevskom belcu koji je jednog septembarskog dana 1904. godine ulicama Beograda nosio kralja Srbije.

Pročitaj još:

• Od „Đurđevskih utakmica“ do Ljubičevskih igara: 134 godine konjičke tradicije u Požarevcu

• Kako je nastajao centar Požarevca: Dva veka Crkvene čaršije

• Na današnji dan: Pre 128 godina svečano otkriven prvi spomenik knezu Milošu u Srbiji