Venci od cveća, lekovito bilje i stara verovanja: Danas je Ivanjdan

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. Kao prorok koji je krstio Isusa Hrista u reci Jordan i najavio njegov dolazak, Sveti Jovan zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, zbog čega mu je tokom godine posvećeno više praznika nego bilo kom drugom svetitelju.

U srpskom narodu Sveti Jovan poštuje se i kao zaštitnik kumstva i pobratimstva, pa se njegov praznik vekovima obeležava ne samo u crkvi, već i kroz brojne narodne običaje koji su sačuvani do danas.

Ivanjdan se proslavlja u vreme Petrovskog posta, zbog čega se tog dana posti. Praznik je, međutim, zadržao i elemente starijih narodnih verovanja vezanih za leto, prirodu i početak žetve, pa se smatra jednim od praznika u kojem se prepliću hrišćanska tradicija i narodni običaji.

Jedan od najpoznatijih običaja jeste pletenje venaca od ivanjskog cveća i lekovitog bilja. Venci se postavljaju na kapije, ulazna vrata i pomoćne objekte kao simbol zdravlja, blagostanja i Božjeg blagoslova doma. Upravo zato se na Ivanjdan tradicionalno bere i lekovito bilje, za koje se veruje da na ovaj praznik ima posebnu snagu.

Ivanjdan je u narodu poznat i kao „devojački praznik“. Nekada su devojke plele vence uz pesmu i izvodile različite običaje verujući da će im oni otkriti da li će se uskoro udati ili ko im je budući životni saputnik. U pojedinim krajevima Srbije sačuvano je i verovanje da se na ovaj dan seje malo pšenice ili žita u saksiji, a njen izgled do Petrovdana tumači se kao znak buduće sreće u ljubavi.

I danas su upravo venci od ivanjskog cveća najprepoznatljiviji simbol praznika, a mnogi ih, u skladu sa običajem, stavljaju na ulaz svojih domova kao znak vere, zdravlja i dobrih želja za ukućane.