Dr Milićević: I u poznim godinama zdravstvene tegobe ne treba zanemarivati

Više od četvrtine stanovnika Požarevca ima 65 i više godina. Ipak, stariji se često javljaju lekaru tek kada se zdravstvene tegobe pogoršaju, iako bi redovne kontrole i pravovremena reakcija mogle da pomognu u njihovom sprečavanju ili ranom otkrivanju.

O tome sa kojim se zdravstvenim problemima stariji najčešće suočavaju i zbog čega odlažu odlazak kod lekara, u emisiji „Nedremanje“ govorila je dr Katarina Milićević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja Požarevac.

Kako je navela, nije moguće reći da stariji ljudi više ili manje brinu o svom zdravlju od mlađih. U svim generacijama ima onih koji vode računa o sebi, ali i onih koji zanemaruju zdravstvene probleme i ne odlaze na preventivne preglede.

Zato je njen apel upućen svima da se javljaju svojim lekarima i koriste mogućnosti preventive i skrininga. Među njima su pregledi za dijabetes, depresiju, ginekološki skrining, kao i skrining za rak debelog creva.

Posebno je važno da se bolesti otkriju na vreme. Kada se dijagnoza postavi u ranijoj fazi, veće su mogućnosti za lečenje, izlečenje, ali i za produžavanje života i očuvanje njegovog kvaliteta.

„Seoski dani zdravlja“ približavaju lekara starijima

Za starije ljude koji žive u selima dodatni problem može biti dolazak do zdravstvene službe, naročito ako su slabije pokretni ili u mestu nema aktivne ambulante.

Zbog toga Dom zdravlja Požarevac, u saradnji sa polivalentnom patronažnom službom, sprovodi preventivnu akciju „Seoski dani zdravlja“, a zdravstveni radnici odlaze i u mesta gde građanima zdravstvena služba nije lako dostupna.

Pregledi se organizuju u ambulantama, ali i u drugim prostorima koji mogu da posluže za ovu namenu. Kao jedan od primera doktorka je navela Drmno, gde je za akciju prostor ustupila državna apoteka.

Građanima se proveravaju visina, težina, šećer u krvi, holesterol i krvni pritisak, a tamo gde postoje uslovi radi se i EKG.

Tokom ovih pregleda neretko se otkriju zdravstveni problemi koji više nisu samo pitanje preventive, već zahtevaju dalje lečenje. Tada se zdravstveni radnici povezuju sa službama koje mogu da nastave brigu o pacijentu.

Starijima često treba pomoć da dođu do lekara

Problem nije samo u dostupnosti zdravstvene službe. Nekim starijim ljudima potrebna je pomoć i da dođu do lekara, preuzmu terapiju ili obave ono što sami više ne mogu.

Dr Milićević kaže da se u praksi dešava da stariji ljudi to čak i ne kažu otvoreno. Imaju decu ili mlađe članove porodice, ali oni rade i nemaju dovoljno vremena.

Zbog toga, kako je istakla, briga o starijima ne može da bude samo posao zdravstvene službe. Uključeni moraju biti porodica, socijalne službe, država, ali i građani.

Pomoć nekada može da bude i vrlo jednostavna. Ako starija osoba živi sama, komšija može da je obiđe, donese joj namirnice, pita kako je i da li joj nešto treba, a ako primeti ozbiljan problem, da pozove pomoć.

U razgovoru je bilo reči i o tome da se izgubio deo nekadašnje komšijske solidarnosti i da je u društvu manje empatije prema starijima.

„Nemojmo sve pripisivati godinama“

Jedna od najvažnijih poruka dr Milićević jeste da se zdravstvene tegobe starijih ne smeju automatski pripisivati godinama.

Ako se starija osoba požali, recimo, da je boli koleno, nije dovoljno reći da je to normalno jer ima određene godine. Bol može biti posledica promena koje dolaze sa starenjem, ali može ukazivati i na problem koji može da se leči ili kontroliše.

„Nemojmo sve pripisivati godinama“, poručila je dr Milićević.

Zato svaki simptom treba prijaviti lekaru. Pregledom i, kada je potrebno, snimanjem i drugim procedurama, može se utvrditi šta je uzrok tegoba.

Neka stanja moguće je rešiti, neka kontrolisati ili usporiti, dok se kod drugih tegobe mogu ublažiti. Čak i kada nije moguće vratiti zglob u potpuno zdravo stanje, moguće je smanjiti bol i pomoći čoveku da lakše funkcioniše.

Jedan od problema je i strah od odlaska kod lekara.

Ljudi često kažu: „Bolje da ne znam šta mi je“ ili „Neću da idem kod lekara, šta ako mi nešto nađu?“.

Dr Milićević smatra da to nije samo osobina starijih, već više pitanje mentaliteta i odnosa prema zdravstvenim problemima.

Jer, ako nešto postoji, to što čovek ne ode kod lekara neće učiniti da problem nestane. Naprotiv, bolest može da napreduje i da se kasnije otkrije kada su mogućnosti za lečenje manje.

Zbog toga je pravovremena dijagnoza važna kod svih bolesti, od blažih do najtežih.

Medicina je, kako je istakla, značajno napredovala. Postoje novi lekovi, hirurške procedure i različita pomagala koja mogu da pomognu pacijentu. Čak i kada bolest nije moguće izlečiti, moguće je ublažiti tegobe, smanjiti bol i poboljšati kvalitet života.

Požarevac ima više od 25 odsto stanovništva starijeg od 65 godina, dok je taj procenat u Srbiji nešto niži. Zbog toga je, kako je rekla dr Milićević, važno voditi računa o velikom broju ljudi koji pripadaju ovoj populaciji.

Ipak, broj godina nije isto što i zdravstveno stanje.

Doktorka je objasnila razliku između hronološke starosti, odnosno broja godina, i biološkog stanja organizma. Neko sa 70 ili 80 godina može biti veoma vitalan, aktivan i pokretan, dok istovremeno postoje mlađi ljudi čije je zdravlje narušeno.

Na to utiču genetika, faktori sredine i stil života. Nedovoljno kretanja, loša ishrana, pušenje, kao i zloupotreba različitih supstanci, mogu negativno uticati na zdravlje mlađih ljudi.

Sa druge strane, među starijima ima veoma vitalnih ljudi koji putuju, druže se, pevaju i aktivni su kroz različita udruženja penzionera.

Zato starost ne treba da bude razlog da se zdravstvene tegobe zanemare. Važno je javiti se lekaru na vreme, koristiti preventivne preglede i ne prihvatati bol ili druge simptome kao nešto što se podrazumeva samo zato što je čovek stariji.

Kako je poručila dr Milićević, zdravstveni radnici su tu da urade svoj deo posla i pomognu pacijentu da, bez obzira na godine, živi što kvalitetnije i ostane deo društva, uz svoju decu i unuke.