Vlajović: Mladi Radnik 1926 mora da se oslanja na svoju decu, cilj je Srpska liga „Zapad“
Posle sezone u kojoj je ekipa od poslednjeg mesta stigla do vrha plej-aut grupe, Vlajović otkriva šta je donelo preokret i kakvi su planovi za budućnost
Od ekipe koja je posle jesenjeg dela prvenstva bila prikovana za dno tabele sa svega 10 bodova, FK „Mladi Radnik 1926“ stigao je do opstanka i prvog mesta u plej-aut grupi. Iza jednog od najvećih rezultatskih preokreta u Zoni „Dunav“ stajao je stručni štab predvođen Vladimirom Vlajovićem i Vladimirom Svilenkovićem.
Kako je ostvaren veliki rezultatski preokret, zbog čega klub budućnost gradi na mladim igračima i kakvi su planovi za narednu sezonu, govori šef stručnog štaba i sportski direktor FK „Mladi Radnik 1926“ Vladimir Vlajović u intervjuu koji je klub dostavio medijima.
Preuzeli ste tim kada je bio na začelju tabele sa samo 10 bodova, a prolećni deo sezone ste završili na vrhu plej-aut grupe sa 42 boda – šta je bio ključni prelomni momenat za ovakav preokret?
Kao neko ko je deo „Mladog Radnika 1926“ već 30-40 godina, prirodno je da sam pažljivo pratio sva dešavanja u klubu, a samim tim i bio svestan pozicije u kojoj se klub nalazi. Nakon promene u upravi kluba, Vladimir Svilenković i ja ispred FK „Pressing“ smo se odazvali pozivu predsednika kluba Ivice Ristića i zajedno analizirali situaciju. Iako je stanje na tabeli bilo teško, nijednog trenutka nismo imali dilemu da li da prihvatimo izazov pred nama. Razloga za to je bilo više:
Prvi je ogromna ljubav prema FK „Mladi Radnik 1926“
Drugi je ljubav prema fudbalu i fudbalskim izazovima
I treći, podjednako važan, vrlo dobro smo poznavali većinu igrača, s obzirom da su prošli kroz našu školu fudbala, odnosno FK „Presing“.
Nismo mogli da ih ostavimo na cedilu, morali smo da uđemo u klub i da udruženim snagama napravimo preokret.
Tokom proleća ekipa dugo nije primila gol iz igre, već uglavnom iz jedanaesteraca. Kako ste uspeli da tako brzo stabilizujete odbranu i taktičku disciplinu?
Ono što je sa fudbalske tačke gledište bilo prioritetno jeste da ekipu organizujemo u svim segmentima igre – kako defanzivno, tako i ofanzivno – i da svakom igraču pronađemo poziciju na kojoj može da pruži svoj maksimum. U prvenstvo smo ušli sa veoma mladim kadrom; golman nam je imao 16 godina, zadnji vezni takođe 16, dok su većina ostalih momaka bili sedamnaestogodišnjaci i osamnaestogodišnjaci. Sjajan spoj njihove ogromne želje i energije sa kvalitetom i iskustvom nešto starijih igrača doveo je do toga da u prvih sedam utakmica gol primimo isključivo iz jedanaesteraca, što je zaista veliki uspeh za tako mlad tim.
Kako iz ove perspektive komentarišete rad tokom pripremnog perioda, koji je uključivao preko 100 treninga i ubedljivu pobedu nad „Moravom“ iz Velike Plane (8:1) koja je najavila bolje dane?
Kada smo došli u klub i selektriarli ekipu, prvo smo svoje ideje i sportske motive objasnili iskusnijim momcima – pre svega Predragu Luki, Milošu Jankoviću, Stefanu Miladinoviću i Urošu Miloradoviću. Oni su taj nestvaran radni elan preneli i na sve mlađe saigrače. Zbog toga je svaki trening u pripremnom periodu odrađen na apsolutnom maksimumu. I to nije fraza – mi smo zaista odradili preko 100 treninga i ušli u prvenstvo maksimalno spremni u svakom pogledu, što je već to prvo kolo i ubedljiva pobeda najavila.
Koja vam je utakmica u prolećnom delu sezone bila najteža na emotivnom i taktičkom planu?
Citiraću našeg kapitena Predraga Luku, koji je svakog utorka posle pobede govorio: „Momci, ova sledeća je najbitnija“. To je bila apsolutna istina i za nas je svaka utakmica imala značaj velikog finala. Ipak, ako moram da izdvojim, taktički najzahtevnija bila je prva utakmica protiv „Karađorđa“ u Topoli. Tamo smo već u 35. minutu dobili crveni karton, ali smo uspeli da se taktički prestrojimo i na kraju trijumfujemo sa 2:0.
Što se tiče psihičkog i emotivnog plana, meni lično je najteže pala utakmica u Toponici, koja je završena rezultatom 3:3, kada na kraju ipak nismo uspeli da izborimo plasman u plej-of.
Sportski direktor i transfer strategija
Kako uspevate da uskladite obaveze na terenu kao trener sa administrativnim i strateškim obavezama koje nosi funkcija sportskog direktora?
Stalno sam na terenu. Iako kao sportski direktor imam mnogo obaveza i prema mlađim selekcijama, mi u klubu funkcionišemo kao jedna velika porodica, pa se svi poslovi prirodno prepliću. Imamo sjajnog direktora omladinske škole, ali ja lično volim da budem maksimalno uključen u sve procese.
Naravno, prvi tim je moja primarna obaveza, ali uporedo sa velikom pažnjom pratim rad u školi fudbala i svim mlađim kategorijama – pionirima, a posebno kadetima. Upravo su ti momci baza i glavni izvor igrača na koje „Mladi Radnik 1926“ računa u budućnosti.
Vaša strategija je afirmacija igrača iz Požarevca i Braničevskog okruga. U kojoj meri primena te strategije dokazuje da FK „Mladi Radnik 1926“ ima svetlu budućnost naslonjenu na sopstvene snage?
Naša osnovna ideja i filozofija, kojom se vodimo kao stvaraoci u fudbalu, jeste da gradski klub poput „Mladog Radnika 1926“ apsolutno zaslužuje da njegovu okosnicu čine igrači sa teritorije Požarevca i Braničevskog okruga. Tom vizijom se rukovodimo sada u letnjem prelaznom roku, a primenićemo je i u svakom narednom.
Svesni smo da je stvaranje sopstvenih igrača teži i duži put. Međutim, kroz omladinsku školu „Mladog Radnika 1926“, zatim kroz „Presing“ školu fudbala koja je naša glavna baza, kao i kroz saradnju sa ostalim školama u gradu, mi konstantno širimo bazu mladih talenata. „Mladi Radnik 1926“ treba i mora da bude krajnji filter za sve to momke i odskočna daska za njihove buduće velike fudbalske korake.
FK „Mladi Radnik 1926“ je prepoznat kao jedan od najmlađih timova u ligi. Koji su najveći izazovi, a koje prednosti rada sa tako mladom ekipom?
Od starijih i iskusnijih kolega naučio sam jednu važnu fudbalsku lekciju – da se igrači ne dele na mlade i stare, već na dobre i loše. Mi bezrezervno verujemo u našu decu i odlično znamo koliki kvalitet poseduju. Iako imaju svega 16, 17 ili 18 godina, oni su već sada odlični fudbaleri za ovaj rang takmičenja, pa čak i za viši. Zato se nijednog trenutka nismo plašili da ih „bacimo u vatru“ seniorskog fudbala. Pružili smo im stopostotno poverenje, a oni su nam to na terenu vratili na najbolji mogući način. Dok većina ekipa u ligi muči muku sa „bonus igračima“, mi smo utakmice počinjali sa po pet, šest ili sedam bonus igrača. O njihovim godinama nismo ni razmišljali, već isključivo o njihovom kvalitetu i očekujemo da „Mladi Radnik 1926“ u budućnosti bude ozbiljna odskočna daska za sve njihove dalje karijere.
Kakav je plan za predstojeći prelazni rok? Da li ćete zadržati kostur ovog tima ili su neophodna iskusnija pojačanja za stabilniju narednu sezonu?
Plan je sasvim jednostavan – zadržavamo okosnicu tima, podižemo intenzitet rada i treniramo još jače u odnosu na prethodni period. Klub ne menja svoju filozofiju niti sportske ciljeve, pa u ovom prelaznom roku planiramo da dovedemo svega dva do tri pojačanja. To će biti igrači koji po svom karakteru i mentalitetu potpuno odgovaraju momcima koje već imamo u svlačionici.
Sa tako uigranim kosturom ekipe i minimalnim, ali ciljanim korekcijama, plan je da u narednoj sezoni napadnemo sam vrh i probamo da izborimo plasman u Srpsku ligu „Zapad“.
Poznato je da uspešno vodite i trenirate decu u školi fudbala „Presing“. Koliko Vam to bogato iskustvo u radu sa najmlađima pomaže danas na pozicijama šefa struke i sportskog direktora FK „Mladi Radnik 1926“?
Tako je, već više od 20 godina radim sa decom u „Presingu“ i sa ponosom mogu da kažem da je kroz našu školu fudbala prošlo čak 95% igrača koji danas čine seniorski sastav „Mladog Radnika 1926“. U „Presingu“ oduvek imamo jasnu viziju, gledamo nekoliko godina unapred i zbog toga se uopšte ne bojim za budućnost fudbala u Požarevcu.
Imamo izuzetno talentovanu decu, a rad sa njima nas trenere čini mlađima. Koliko god da imam obaveza oko prvog tima i administracije i dalje se najlepše osećam na terenu – naročito kada vidim kako ti mladi igrači brzo upijaju nove fudbalske zahteve, napreduju i izrastaju u prave fudbalere.
Atmosfera i podrška sa tribina
Igrači i uprava često ističu sjajnu energiju u svlačionici koju ste doneli. Šta je Vaša glavna poruka momcima pred izlazak na teren u presudnim mečevima?
Požarevac ima specifičnu fudbalsku sredinu i na samom početku kao da javnsot i publika nisu skroz verovali u ono što smo najavljivali i pričali tokom priprema. Međutim, već posle prva dva-tri kola, dočekali smo ovacije, iskrene aplauze i navijanje kakvih na stadionu „Mladog Radnika 1926“ dugo nije bilo. Naši momci su bili prijatno iznenađeni i ta podrška im je dala ogroman vetar u leđa i snagu da istraju. Zato je moja glavna poruka pred izlazak na teren uvek bila da igraju za taj grb, za sebe, ali i za te ljude na tribinama. Očekujem da će publika ponovo prepoznati ovu zdravu priču koju gradimo i da će nam biti dodatni podstrek i u narednoj sezoni, u kojoj čvrsto verujem da ćemo ih još više usrećiti i igrama i rezultatima.
Kako ocenjujete saradnju sa kolegom Vladimirom Svilenkovićem i ostatkom stručnog štaba tokom ove turbulentne godine?
Što se tiče celokupne atmosfere unutar „Mladog Radnika 1926“, posebno u ovom stručnom delu, moram da istaknem da je način na koji funkcionišem sa Vladimirom Svilenkovićem, koji je moja desna ruka, nešto što se čak i na trenerskim seminarima širom Srbije navodi kao primer pozitivne prakse. Radimo bez ikakvih zamerki i svađa, odlično se dopunjujemo i jednostavno bolje vidimo situaciju kada je više nas uključeno u analizu.
Takođe, jedna od sjajnih stvari koje smo uradili jeste to što smo dvojicu naših iskusnih igrača, Predraga Luku i Jovana Mladenovića, već uključili u rad škole fudbala. Na taj način ih polako uvodimo i pripremamo za trenerski poziv i za ono što ih očekuje po završetku igračke karijere. Ako želimo da radimo prave stvari na duge staze, moramo da planiramo i razmišljamo nekoliko godina unapred.
Pogled u budućnost: Srpska liga
Nakon uspešnog opstanka, koji su takmičarski ciljevi FK „Mladi Radnik 1926“ za narednu sezonu? Da li Požarevac može da se nada povratku u Srpsku ligu „Zapad“?
Naš primarni cilj u narednoj sezoni jeste da ostvarimo što veći broj pobeda, ali i da omogućimo da još veći broj mladih igrača oseti barut seniorskog fudbala. Takođe, želimo da momci koji su već u prvom timu podignu svoj kvalitet na viši nivo, steknu dodatnu zrelost i budu još bolji nego do sada.
Ukoliko sve to uspešno sprovedemo u delo, siguran sam da ćemo biti među glavnim konkurentima za ulazak u Srpsku ligu „Zapad“. Konstantnim dizanjem individualnog kvaliteta naših igrača, mi direktno podižemo i nivo kvaliteta samog kluba, a time i naše šanse za ostvarenje najviših ciljeva.
Da li u budućnosti možemo očekivati još čvršću sinergiju između FK „Presing“ i FK „Mladi Radnik 1926“, kako bi najtalentovanija požarevačka deca imala potpuno otvoren put od prvih fudbalskih koraka do prvog tima na Vašarištu?
Ta saradnja je već odavno postavljena na stabilne noge. FK „Presing“ i FK „Mladi Radnik 1926“ su još pre tri godine potpisali ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, prema kojem dečaci nakon završenog staža petlića i mlađih pionira prirodno prelaze u „Mladi Radnik 1926“. To se u praksi pokazalo kao izvanredan potez.
U budućnosti očekujem da i ostale škole fudbala sa teritorije Požarevca i celog Braničevskog okruga prepoznaju ovu našu viziju i sistem rada. „Mladi Radnik 1926“ treba da bude centar okupljanja i logičan sledeći korak za svu talentovanu decu iz regiona nakon što završe svoje početne korake u matičnim školama fudbala.
Šta biste kao šef struke i sportski direktor poručili deci koja tek počinju da treniraju fudbal na Vašarištu?
Sva deca koja kreću da se bave fudbalom treba, pre svega, da uživaju u igri i da je iskreno zavole. Bez te prave ljubavi prema fudbalu nemoguće je podneti sva odricanja i žrtve koje su neophodne da bi se dosegli ozbiljni fudbalski nivoi.
Mi imamo fenomenalne primere naših momaka iz Požarevca koji su prošli kroz našu „Presing“ školu fudbala – Veljka Milosavljevića i Đorđa Petrovića. Oni su uz neverovatan rad i žrtvu uspeli da stignu do Premijer lige i A reprezentacije Srbije. Naša deca moraju da budu svesna da je sve to moguće ostvariti u životu, ali samo pod uslovom da fudbal neizmerno vole, da imaju jasnu želju i da budu maksimalno uporna.
Pročitaj još:
Nema komentara
Ostavite komentar
Odgovarate korisniku:
Najčitanije vesti
