Velike vrućine smanjuju koncentraciju za volanom: Kako se bezbedno pripremiti za put

Ekstremno visoke temperature ne predstavljaju samo zdravstveni rizik već mogu ozbiljno uticati i na bezbednost u saobraćaju. Tokom dugih putovanja vrućina, dehidratacija i umor mogu smanjiti koncentraciju vozača, usporiti reakcije i otežati pravilnu procenu situacije na putu.

Kada je organizam dugo izložen visokim temperaturama, pojačano znojenje dovodi do gubitka tečnosti i elektrolita. Mogu se javiti glavobolja, vrtoglavica, pospanost, razdražljivost, malaksalost i slabija sposobnost koncentracije. Sve to povećava mogućnost pogrešne procene i zakašnjele reakcije za volanom.

Poseban oprez preporučuje se starijim osobama, trudnicama, hroničnim bolesnicima i vozačima koji koriste lekove koji mogu izazvati pospanost ili usporiti reakcije.

Putovanje planirati van najtoplijeg dela dana

Pre polaska na duži put preporučuje se provera tehničke ispravnosti vozila, posebno klima-uređaja, rashladnog sistema i pritiska u pneumaticima. U vozilu bi trebalo obezbediti dovoljno vode za sve putnike, laganu hranu i terapiju koju putnici redovno koriste.

Kada god je moguće, vožnju bi trebalo izbegavati između 10 i 17 časova, odnosno u periodu kada su dnevne temperature najviše.

Tokom putovanja treba unositi manje količine vode u pravilnim razmacima, čak i kada se žeđ još nije javila. Alkohol i veće količine kofeinskih napitaka nisu preporučljivi jer mogu dodatno doprineti gubitku tečnosti.

Pauzu bi trebalo praviti najmanje na svaka dva sata, a i ranije ukoliko se pojave umor, pospanost ili pad koncentracije.

Klimu ne podešavati na prenisku temperaturu

Klima-uređaj doprinosi udobnijoj vožnji, ali ne može sprečiti posledice dehidratacije. Pre ulaska u automobil koji je dugo bio parkiran na suncu potrebno je otvoriti vrata i prozore i nekoliko minuta provetriti kabinu, a tek zatim uključiti hlađenje.

Ne preporučuje se naglo rashlađivanje vozila niti podešavanje klima-uređaja na veoma nisku temperaturu. Temperatura u kabini trebalo bi da bude nekoliko stepeni niža od spoljašnje, kako bi se izbegao nagli temperaturni šok pri izlasku iz automobila.

Oprez zbog vrelih površina u vozilu

Volan, ručica menjača, metalne kopče sigurnosnih pojaseva, tamna sedišta i delovi dečjih auto-sedišta mogu se veoma zagrejati i izazvati bol ili opekotine.

Pre nego što dete smestite u auto-sedište potrebno je proveriti temperaturu sedišta i kopči, najbolje dodirom nadlanice. Ukoliko su površine previše vrele, treba sačekati da se ohlade ili ih prekriti laganom pamučnom tkaninom.

Parkiranje u hladu i korišćenje zaštitnih prekrivača za vetrobransko staklo mogu usporiti zagrevanje, ali ne sprečavaju da temperatura u zatvorenom vozilu postane opasna.

Decu i ljubimce nikada ne ostavljati u automobilu

Dete ili kućnog ljubimca ne treba ostavljati samog u parkiranom automobilu ni na nekoliko minuta, čak ni kada je vozilo u hladu ili su prozori delimično otvoreni.

Unutrašnjost automobila može se veoma brzo zagrejati, dok se dečji organizam pregreva brže od organizma odrasle osobe. Kod životinja je rizik takođe veliki jer se psi i mačke uglavnom rashlađuju dahtanjem, što u pregrejanom vozilu nije dovoljno.

Pročitaj još:

• Lekari upozoravaju: Toplotni udar može nastupiti veoma brzo tokom tropskih vrućina

• Dr Marjanović iz Hitne pomoći savetuje građane kako da lakše podnesu tropske vrućine

• RHMZ upozorava: Stiže dugotrajan toplotni talas, temperature do 40 stepeni