Stiže berba grožđa: Važni saveti vinogradarima pred početak radova

Berba grožđa u našim uslovima najčešće počinje krajem avgusta ili početkom septembra i traje tokom septembra, dok kod kasnijih sorti može da se nastavi i tokom oktobra. Vinogradari bi pripreme trebalo da započnu na vreme, jer od pravilne organizacije berbe u velikoj meri zavise prinos, kvalitet i zdravstveno stanje ubranog grožđa.

Kako ističe Milena Zafirović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac, vreme berbe zavisi od sorte, namene grožđa, klimatskih uslova, položaja vinograda i vremenskih prilika tokom godine.

Zbog toga je pre početka berbe potrebno obići vinograd i proveriti zrelost, zdravstveno stanje i kvalitet grozdova. Posebnu pažnju treba obratiti na sadržaj šećera i kiselina, boju i ukus bobica, kao i na pojavu bolesti, oštećenja i truleži.

Kod vinskih sorti važno je postići odgovarajući odnos šećera i kiselina, dok se kod stonih sorti, pored hemijske zrelosti, posmatraju krupnoća, izgled, boja, ukus i čvrstina bobica.

„Tačan datum berbe ne treba određivati samo prema kalendaru, već na osnovu stvarnog stepena zrelosti grožđa i njegove namene. Prerana berba može dovesti do manjeg sadržaja šećera i veće kiselosti, dok kod predugo ostavljenog grožđa postoji opasnost od prezrevanja, gubitka kiselina i pojave truleži“, navodi Zafirović.

Pre ulaska u vinograd potrebno je obezbediti radnu snagu, makaze ili noževe za berbu, gajbice, kante i drugu ambalažu, kao i odgovarajuće transportno sredstvo. Opremu i ambalažu treba prethodno očistiti kako bi se sprečilo zagađenje i kvarenje grožđa. Ukoliko se berba obavlja mehanizovano, potrebno je proveriti ispravnost mašina i pripremiti ih za rad.

Berbu je najbolje organizovati po suvom i stabilnom vremenu. Grozdove treba pažljivo odsecati kako bi se izbeglo njihovo gnječenje i oštećivanje.

Prilikom ručne berbe potrebno je izdvajati nezrele, oštećene i trule grozdove, kako bi se u dalju preradu ili prodaju uputilo što kvalitetnije grožđe. Ubrano grožđe treba stavljati u čistu ambalažu i izbegavati njeno prepunjavanje. Važan je i pravilan postupak sa grožđem nakon berbe.

Zafirović ukazuje da grožđe treba što pre dopremiti do mesta prerade ili skladištenja, a tokom transporta postupati pažljivo kako ne bi došlo do gnječenja bobica i oštećenja grozdova.

Po prijemu grožđa vrši se pregled i izdvajanje oštećenih, trulih i nečistih grozdova. Kod stonog grožđa kvalitetni grozdovi sortiraju se prema krupnoći, izgledu i stepenu zrelosti, a zatim se pakuju u odgovarajuću ambalažu i pripremaju za prodaju ili čuvanje.

Grožđe namenjeno proizvodnji vina potrebno je što pre preraditi. U zavisnosti od vrste vina, ono se mulja i odvaja od peteljki, nakon čega slede ceđenje, fermentacija i dalja prerada. Brza prerada je naročito značajna jer se time smanjuje mogućnost neželjenih promena i gubitka kvaliteta.

Ukoliko se stono grožđe čuva nakon berbe, potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove temperature i vlažnosti i dobru provetrenost, uz redovnu kontrolu zdravstvenog stanja grozdova. Oštećene ili pokvarene bobice treba blagovremeno ukloniti kako se propadanje ne bi proširilo na ostalo grožđe.

Nakon završene berbe potrebno je pripremiti vinograd za naredni proizvodni ciklus

Uklanjaju se ostaci grozdova i oštećeni delovi biljaka, procenjuje stanje čokota, a potom planiraju jesenji radovi, prihrana, obrada zemljišta i rezidba u skladu sa potrebama vinograda.

Pravilna priprema za berbu, pažljivo ubiranje, brz transport i adekvatan postupak sa grožđem nakon berbe omogućavaju očuvanje kvaliteta i smanjenje gubitaka.

Dobro organizovana berba u 2026. godini predstavlja osnovu za dobijanje kvalitetnog grožđa i uspešnu prodaju ili preradu u vino, sok i druge proizvode.