Setva pšenice mogla bi da kasni zbog suše, kukuruz ove godine bolje rodio

O ovogodišnjim prinosima kukuruza i štetnosti spaljivanja žetvenih ostataka u emisiji „Nedremanje“ govorila je Danijela Ilić iz poljoprivredne savetodavne službe.

Setva pšenice u Braničevu ove jeseni mogla bi da počne kasnije nego inače, jer je zemljište suvo, a poljoprivrednici imaju poteškoća sa pripremom njiva. Iako je optimalni rok za setvu ozimih strnih žita počeo 5. oktobra, zbog nedostatka kiše preporuka je da se sačeka sa radovima.

„Optimalni rok za setvu ozimih strnih žita, pre svega pšenice, počinje 5. oktobra i traje uglavnom do 5. novembra. Međutim, ove godine imamo problem sa nedostatkom padavina, pa poljoprivrednici teško pripremaju zemljište. Moja preporuka je da se sačeka kiša i da se eventualno krene sa setvom oko 20. oktobra, umesto da se žuri sa setvom u suvim uslovima“, rekla je Danijela Ilić, stručna saradnica za ratarstvo.

Kako je objasnila, važno je da pšenica bude posejana u odgovarajućem roku kako bi imala dovoljno vremena za razvoj pre zime.

„Nije važno samo kada ćemo posejati pšenicu, već i da biljka ima normalan tok vegetacije, da dostigne fazu bokorenja i da spremna uđe u zimsko mirovanje. Na to utiču i vremenski uslovi, ali i genetske osobine sorte koju smo odabrali“, navela je Ilić.

Poljoprivrednici se, kako kaže, ovih dana često obraćaju savetodavnoj službi sa pitanjima da li da počnu setvu i koje sorte da odaberu. U izboru im pomažu i rezultati ogleda koje služba prati.

„Proizvođači se uglavnom drže sorti koje godinama seju i sa kojima imaju iskustva. Ipak, ima i onih koji žele da probaju nešto novo, pa poseju preporučenu sortu na hektar ili dva, a onda naredne godine mogu da vide kakve je rezultate dala“, objasnila je Ilić.

Prema njenim rečima, u Braničevu se ozima strna žita gaje na ukupno oko 35.000 do 40.000 hektara. Najveće površine zauzima pšenica, na približno 30.000 hektara, dok se ječam gaji na oko 4.000 do 5.000 hektara. Ostatak površina namenjen je raži, ovsu i tritikaleu.

„Pšenica je i dalje najzastupljenija ozima kultura. Površine su uglavnom stabilne i proizvođači ne odustaju lako od njene proizvodnje“, rekla je Ilić.

Dok se poljoprivrednici pripremaju za setvu, privodi se kraju žetva kukuruza. Prema njenoj proceni, do trenutka razgovora bilo je završeno oko 80 odsto ovog posla, a prinosi su bolji nego prošle godine.

„Možemo da kažemo da su prinosi kukuruza ove godine veći nego prošle, možda za oko 20 odsto. Iako smo imali sušu, u julu je bilo perioda kada temperature nisu prelazile 30 stepeni, a bilo je i kratkotrajnih padavina. To je kukuruzu značilo jer je tada bio u osetljivim fazama, kada su mu voda i uslovi za oprašivanje veoma važni“, navela je Ilić.

Kasnije je ponovo nastupio sušni period, ali su uslovi ipak bili povoljniji nego prošle godine, kada su tokom jula zabeležene izrazito visoke temperature.

Nakon završetka žetve kukuruza i suncokreta, poljoprivrednicima se savetuje da biljne ostatke zaoru, a ne da ih spaljuju. Pre toga, korisno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta, za koju mogu da se obrate savetodavnoj službi.
Ilić je posebno upozorila na posledice spaljivanja žetvenih ostataka, prakse koja se ponavlja uprkos dugogodišnjim apelima stručnjaka.

„To je veoma loša praksa koju poljoprivrednici rade godinama. Spaljivanjem se uništava humus, koji je najvažniji za plodnost zemljišta. Treba da budemo svesni koliko je vremena potrebno da se humus stvori. Za samo jedan centimetar humusa potrebno je čak oko 100 godina, a mi ga spaljivanjem uništavamo“, istakla je Ilić.

Prema njenim rečima, stručnjaci svake godine upozoravaju na štetnost ove prakse, ali se spaljivanje i dalje nastavlja.
„Mi iz savetodavne službe svake godine apelujemo da se žetveni ostaci ne pale, već da se zaoru. Teško je reći zašto pojedini poljoprivrednici to i dalje rade, posebno jer su uglavnom upoznati sa štetnim posledicama“, navela je Ilić.

Ona je podsetila da poljoprivrednici za savete u vezi sa izborom sorti, setvom i pripremom zemljišta mogu da se obrate poljoprivrednoj savetodavnoj službi.