Požarevac: Socijalisti položili venac na spomenik Vasi Pelagiću

Požarevački Socijalisti su tradicionalno, povodom 1. maja – Međunarodnog praznika rada položili venac na spomen bistu Vasi Pelagiću u gradskom parku.

Prisutnima se obratio dr Aleksandar Marković podpredsednik GrO SPS i podsetio na početke obeležavanja Praznika rada i borbu radnika za osnovna prava i dostojanstveno uslove života i rada.

U okviru obeležavanja Dragiša Živadinović je govorio stihove svojih pesama.

Vasa Pelagić bio je prosvetni radnik, pisac i narodni lekar, ali i jedna od najupečatljivijih ličnosti svog vremena. Tokom života menjao je mesta, ideje i uloge, ali je ostao dosledan u onome što je zastupao – obrazovanje naroda, društvene promene i pravo na slobodnije mišljenje. Zbog takvih stavova često je dolazio u sukob sa vlastima, što je obeležilo gotovo čitav njegov život.

Rođen 1833. godine u Gornjem Žabaru kod Brčkog, školovao se u Beogradu, a zatim radio kao učitelj i upravnik bogoslovije u Banjaluci, gde je pokušavao da uvede savremeniji način obrazovanja.

Njegov put ga je vodio i van ovih prostora, boravio je u Rusiji, putovao po Evropi i upoznavao ideje koje će kasnije obeležiti njegov rad. Pisao je o zdravlju, društvu i politici, nastojeći da ono što nauči približi običnom čoveku. Njegova knjiga „Stvarni narodni učitelj“ bila je među najčitanijima, a on sam ostao upamćen kao jedan od predstavnika socijalističkih ideja među Srbima u drugoj polovini 19. veka.

Takav rad nije prolazio bez posledica. Zbog svojih stavova bio je hapšen, proterivan i zatvaran, često osporavan od strane vlasti i crkve. Ipak, među narodom je imao podršku, jer je govorio o stvarima koje su se ticale svakodnevnog života i pravde.

Poslednje godine u Požarevcu

Kraj života dočekao je u Požarevcu. Preminuo je 25. januara 1899. godine u kaznenom zatvoru u Zabeli, gde je i sahranjen, najpre bez obeležja i daleko od pažnje javnosti.

Danas se njegov grob nalazi na Starom groblju u Požarevcu. U vreme kada je sahranjen, taj deo groblja nosio je naziv „groblje za nevernike, Cigane i robijaše“.

Kasnije je podignut zajednički nadgrobni spomenik, na kome počivaju i Pelagić i Dimitrije Marković, a na njemu je uklesan natpis: „Ovde počivaju dva stara druga koji nađoše smrt u svojoj sudbini“. Nakon Drugog svetskog rata postavljeno je i spomen-obeležje od belog mermera u obliku otvorene knjige, sa citatom iz njegovog dela „Umovanje zdravog razuma“.