Bele poklade: Dan praštanja i priprema za Veliki post

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan Svetog mučenika Nikifora, praznik u narodu poznat kao Bele poklade – poslednji dan pred početak Velikog posta.

Ovaj dan ima poseban značaj jer predstavlja uvod u najduži i najstroži post u godini. Ujedno je to i poslednja prilika da se konzumira mrsna hrana pre početka posta, ali se njegov smisao ne svodi samo na trpezu. Bele poklade su, pre svega, dan pomirenja i praštanja.

Prema narodnom običaju, na ovaj dan ljudi se mire sa onima sa kojima su u zavadi i traže oproštaj kako bi u post ušli rasterećeni i u miru. U mnogim porodicama zadržao se običaj da mlađi traže oproštaj od starijih, ali i da se svi međusobno izmire rečima praštanja. Nekada se smatralo gotovo obaveznim da se obiđu kumovi, rodbina i prijatelji, posebno oni sa kojima odnosi nisu bili najbolji.

U pojedinim krajevima Bele poklade su bile praćene i narodnim običajima – paljenjem pokladnih vatri, okupljanjem mladih i maskiranim povorkama. Verovalo se da smeh, pesma i simbolično preskakanje vatre donose zdravlje i teraju zimu i zlo. Postojali su i zaštitni rituali u domaćinstvima, koji su, prema verovanju, imali ulogu da porodicu sačuvaju od loših uticaja.

Iako su mnogi od tih običaja danas retki, suština praznika ostala je ista – pomirenje, zajedništvo i duhovna priprema za post.

Sveti Nikifor, čiji se dan danas obeležava, bio je carigradski patrijarh s početka 9. veka. Potičući iz ugledne i pobožne porodice, napustio je dvorsku službu i posvetio se monaškom životu. Za patrijarha je izabran 806. godine, iako je, prema predanju, tu dužnost prihvatio nerado.