Odsumporavanje i prodaja gipsa u TE „Kostolac B“

Građevinski sektor u Srbiji i okolnim zemljama trenutno otkupljuje gotovo celu godišnju proizvodnju gipsa, a za tekuću godinu dogovoreno je 775.000 tona. Najveći deo isporuka vrši se rečnim transportom preko pristaništa. Tokom nekoliko proteklih godina, termoelektrane u Kostolcu uspešno prodaju značajne količine pepela i gipsa građevinskoj industriji kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Potražnja za ovim nusproizvodima kontinuirano raste, naročito za gipsom. Najveće isporuke se vrše rečnim putem preko luke „Elektroprivrede Srbije“ u Kostolcu.

Gips, kao produkt odsumporavanja bitan je za građevinsku industriju, kao i pepeo za cementare.

- Za unapređenje zaštite životne sredine u EPS važan je izgrađeni sistem odsumporavanja dimnih gasova i vi blokovi TE „Kostolac B“ povezani su na sistem za odsumporavanje dimnih gasova - kaže Nenad Pitić, direktor TE „Kostolac B“.

- U ovoj TE nalazi se postrojenje za odsumporavanje blokova B1 i B2, snage po 345 megavata, i bloka B3 snage 350 MW, pri čemu se obrađuje 100 odsto dimnih gasova. Sva postrojenja rade besprekorno. Cilj nam je da narednih godina nastavimo prodaju celokupne količine proizvedenog gipsa, čime će se na deponiju odlagati vrlo male količine ovog proizvoda.

Pitić kaže da je u 2024. godini domaćim cementarama „Lafarž“, „Moravacem“ i „Titan“ prodato oko 90.000 tona, a za izvoz je prodato oko 125.000 tona.

Takođe u 2024. godini prodato oko 45.000 tona gipsa sa deponije i isti trend pražnjenja deponije nastavlja se i ove godine, s ciljem da se proda kompletna količina. U narednim godinama planira se prodaja celokupne količine bez deponovanja.

- Trenutno se gips prodaje firmama „Conal Group“ „Lafarž“, „Moravacem“, „Titan“ i „Hella“. U toku je realizacija osam ugovora za prodaju gipsa u količini od oko 775.000 tona, a plan je da se od toga ove godine proda oko 250.000 tona - naglasio je Pitić.

Kada se radi o postrojenju odsumporavanja, prema rečima Slađane Đokanović, šefa tehničke pripreme sektora održavanja, ulazna sirovina za proces odsumporavanja je krečnjak pri čemu se kao nusprodukt procesa prečišćavanja dimnih gasova izdvaja gips i on se kompletno prodaje.

- Krečnjak se dovozi kamionima i melje se u mlinovima pri čemu se dobija krečnjačka suspenzija koja se raspršuje u kanalu dimnog gasa. Na taj način uklanja se SO 2 iz dimnih gasova i proizvodi se gipsana suspenzija koja se dalje isušuje preko vakuum trake i transportuje u skladište gipsa ili na deponiju. Isporuka se obavlja uglavnom sa pristaništa u Kostolcu. Kamionskim prevozom otprema se

gips u skladište luke odakle se pune barže – kazala je Đokanović.

Pristanište „Kostolac“ teretnog je karaktera, bazenskog tipa, na plovnom putu Dunava. Nalazi se u nekadašnjem rukavcu Dunavac koji je Kostolačkim kanalom povezan sa Dunavom. Od kako je pušteno u rad pre dve godine, sve češće stiže oprema za potrebe termoelektrana, ali i za isporuku sirovina poput gipsa i pepela. O radu pristaništa i posebno utovaru barži razgovarali smo sa Nenadom Milićem, poslovođom saobraćaja u luci.

- Luka u Kostolcu sve bolje i više radi i ta iskustva su veoma važna za efikasnost korišćenja rečnog načina transporta naše robe - rekao je Milić.

- Prošle godine počeli smo određene rekonstrukcije koje omogućile veliko povećanje kapaciteta tako da sada sistemom za pretovar gipsa utovarimo u baržu količinu od 1.000 tona za tri do četiri sata. U septembru 2024. godine u pretovar gipsa uključuje se i mobilna dizalica „Sennebogen“ sa kojom udvostručujemo kapacitet utovara u plovne objekte,tako da smo godinu završili sa pretovarenih 56.500 tona gipsa - rekao nam je Milić.

Proizvodnja, deponovanje i prodaja nusproizvoda, gipsa i pepela iz termoelektrana u Kostolcu probija se na tržištu smanjujući potrebe trajnog odlaganja na deponijama.