Voćnjaci u osetljivoj fazi

Voćnjaci u martu ulaze u jednu od najosetljivijih faza razvoja, od bubrenja pupoljaka do cvetanja, zbog čega vremenske prilike u ovom periodu imaju presudan uticaj na ovogodišnji rod. Iako su prolećni radovi uveliko u toku, stručnjaci upozoravaju da opasnost od kasnih mrazeva i dalje predstavlja ozbiljan rizik.

Većina voćara završila je rezidbu, dok se u pojedinim krajevima ovi poslovi privode kraju. Pred proizvođačima su sada novi zadaci – prolećna prihrana, obrada zemljišta i zaštita zasada.

„U ovom periodu voćare očekuje prolećna prihrana azotnim đubrivima, kao i obrada zemljišta i zaštita zasada. Posebno je važno da se tretmani sprovode pažljivo, kako bi se sačuvale pčele koje su ključne za oprašivanje“, kaže savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Požarevac, Milena Zafirović.

Iako je stanje u voćnjacima za sada stabilno, promenljivo vreme može brzo da promeni situaciju. Poslednjih godina česte su nagle temperaturne oscilacije upravo u martu i početkom aprila, što je u pojedinim sezonama dovodilo do velikih gubitaka prinosa.

„Najveći problem mogu predstavljati niske temperature u trenutku kada vegetacija krene. Čak i kratkotrajni mrazevi mogu da izazovu značajna oštećenja i direktno utiču na rod“, upozorava Zafirović.

Posebno su ugrožene koštičave voćke, pre svega kajsija, koja je već ušla u osetljivu fazu razvoja, dok su pojedine rane sorte i u punom cvetanju. Stručnjaci navode da zatvoreni pupoljci mogu izmrznuti na temperaturama oko -3,8 stepeni, otvoreni cvetovi na -2,2, dok oplođeni cvetovi stradaju već na oko -0,6 stepeni.

Zbog toga se voćarima preporučuje primena preventivnih mera zaštite, poput zadimljavanja zasada i orošavanja u ranim jutarnjim satima, kada je mraz najizraženiji, kao i tretiranje preparatima na bazi aminokiselina.

„Voćari bi trebalo da budu u pripravnosti bar do sredine aprila, jer je to period kada su kasni mrazevi najčešći i mogu da nanesu najveću štetu“, dodaje na kraju Zafirović.