Sa toplijim danima počinje aktivnost krpelja: kako zaštititi kućne ljubimce

Sa porastom temperatura, ponovo je aktuelna i tema krpelja, koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje kućnih ljubimaca. O tome je u našem jutarnjem programu govorio diplomirani veterinar Marko Joksimović, ističući da sezona krpelja praktično više ne postoji u klasičnom smislu.

„Sa toplijim vremenom kreće i aktivnost krpelja, ali kako su zime sve blaže, možemo reći da su oni prisutni gotovo tokom cele godine. Krpelji postaju aktivni već na temperaturama iznad 10 stepeni“, objašnjava Joksimović.

Kako navodi, najveći problem predstavljaju krpelji koji su prenosioci zaraznih bolesti, koje u pojedinim slučajevima mogu imati i ozbiljne posledice po zdravlje pasa.

Prvi simptomi nakon ujeda zaraženog krpelja najčešće su apatija, povišena telesna temperatura, letargija i gubitak apetita. Period od ujeda do pojave simptoma obično traje oko 48 sati, zbog čega je pravovremena zaštita od ključnog značaja.

„Preparati protiv krpelja i buva ne moraju uvek sprečiti da se krpelj zakači, ali mogu značajno smanjiti rizik od prenosa infekcije jer deluju pre nego što do toga dođe“, ističe Joksimović.

On podseća da su tokom godina razvijeni različiti oblici zaštite – od tzv. „spot-on“ ampula koje se nanose na kožu, do savremenih tableta koje pružaju zaštitu i do mesec i po dana.

U slučaju sumnje na infekciju, neophodno je reagovati na vreme.

„Kada pas pokazuje prve simptome, radi se analiza krvi. U početnoj fazi često dolazi do pada trombocita i eritrocita, dok se promene u leukocitima javljaju kasnije“, objašnjava Joksimović.

Kao dodatnu meru opreza, savetuje se izbegavanje šetnji u neuređenim i nepokošenim površinama, kao i u blizini reka i na mestima gde je vegetacija gusta, jer su to staništa u kojima se krpelji najčešće zadržavaju.

Veterinar podseća i da je nakon poplava 2014. godine zabeležen značajan porast bolesti koje prenose krpelji, što dodatno ukazuje na potrebu za stalnom zaštitom.

Osim zaštite od parazita, Joksimović naglašava i važnost odgovornog vlasništva.

„Pas je obaveza i zahteva vreme i brigu. Neophodna je redovna vakcinacija, počev od osnovnih vakcina protiv štenećih bolesti poput parvovirusa, štenećaka i zaraznog hepatitisa, zatim vakcina protiv besnila, kao i čipovanje i izdavanje pasoša, što je zakonska obaveza“, navodi on.

Takođe, važan deo brige o ljubimcu je redovno čišćenje od parazita, koje se sprovodi na svaka tri meseca.

„Brinući o zdravlju svog psa, vlasnici zapravo štite i svoje zdravlje, jer se na taj način smanjuje rizik od prenosa pojedinih bolesti sa životinja na ljude“, zaključuje Joksimović.