Obeležen Svetski dan srca: Bolesti srca vodeći uzrok umiranja kako u svetu tako i kod nas

U Braničevskom okrugu u 2022. godini od bolesti sistema krvotoka umrlo je 1.663 lica što čini 51,4 odsto svih uzroka smrti, a predstavlja zaista ogroman problem, kazala je dr Cvija Stojanović iz ZZJZ Požarevac.

Svetski dan srca obeležava se od 2000. godine svakog 29. septembra sa ciljem da se skrene pažnja javnosti da su bolesti srca vodeći uzrok umiranja kako u svetu tako i kod nas. 

U prostorijama požarevačkog Crvenog krsta organizovana akcija za zdravlje, koju je Zavod za javno zdravlje Požarevac organizovao u saradnji sa Apotekarskom ustanovom, Crvenim krstom, Službom polivalentne patronaže Doma zdravlja i Medicinskom školom, za starije sugrađane obavljeni su preventivni pregledi – merenje nivoa šećera i masti u krvi, merenje krvnog pritiska, oksigenacija krvi uz razgovor sa stručnim licima i davanje saveta sa starijim građanima.

“U prošloj godini u svetu je od bolesti srca i krvnih sudova umrlo 20,5 miliona ljudi, dok je u Srbiji iste godine od pomenute grupe bolesti umrla 51.624 lica, što čini oko 27 odsto svih uzroka smrti. U prethodnoj godini u Braničevskom okrugu od bolesti sistema krvotoka umrlo 1.663 lica što čini 51,4 odsto svih uzroka smrti, što predstavlja zaista ogroman problem”, kazala je dr Stojanović.

Apotekarska ustanova Požarevac je Svetski dan srca prepoznala kao priliku da motiviše sve da razmisle kako da najbolje doprinesu razvoju čovečanstva, očuvanju prirode i svog zdravlja.

"Naš cilj ovogodišnjeg obeležavanja je da ohrabrimo što veći broj pojedinaca da donose prave odluke u pogledu zdravih navika, koje mogu sprečiti i odložiti pojavu bolesti srca i krvnih sudova, jer mi poslujemo srcem, a srce je jedini organ koji možemo da čujemo i osetimo - to je prvi i poslednji znak života. Državna apoteka razmišlja srcem jer smo tako emotivniji i saosećajniji, zato na ovaj dan organizujemo preventivne preglede merenja visine krvnog pritiska u svim našim apotekama i želimo da poruke Svetskog dana srca stignu do što većeg broja ljudi u cilju postizanja boljeg kardiovaskularnog zdravlja. BUDIMO SVI HEROJI SVOG SRCA”, kazala je za naš mediji direktorka Apotekarske ustanove, Tatjana Činč. 

Osnovne smernice za promenu načina života kod ljudi koji boluju od kardiovaskuarnih bolesti su:

- Unapređivanje načina ishrane,

- Prestanak upotrebe duvana,

- Povećanje fizičke aktivnosti prilagođeno starosnom dobu i zdravstvenom stanju,- Smanjenje stresa,

- Redukcija gojaznosti i povišenog krvnog pritiska.