Danas je Sveti Sava

Pravoslavni vernici, ali i svi đaci koji pohađaju srpske škole danas obeležavaju praznik posvećen najvećem srpskom svetitelju, Svetom Savi. On je bio prvi srpski arhiepiskop i jedan od navećih osnivača srpskih škola i manastira. Školska slava Sveti Sava u Srbiji će biti obeležena bez školskih akademija, zbog epidemiološke situacije izazvane virusom korona.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.

Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, sveti Sava je osnovao manastir Hilandar i izgradio još 14 manastira, zbog čega je ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj gori. Sava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu.

Knez Miloš Obrenović je 1823. godine naredio da se Dan Svetog Save obeležava kao školska slava u Srbiji.

Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu, 2. januara 1840. godine, odlukom Sovjeta Knjaževstva Srbskog i iste godine proslavljan u Kragujevcu i Beogradu.

Iako je dan Svetog Save takozvano crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove. Tako se u nekim krajevima Srbije smatra da žene smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi i veliko spremanje.

Postoji mnogo narodnih verovanja u vezi za Savindanom, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji.