Srbija je jedna od 22 zemlje koje učestvuju u studiji koja bi, između ostalog, trebalo da odgovori na pitanje koliko su vakcine efikasne. Predsednica Stručnog komiteta za imunizaciju prof. dr Ljiljana Marković Denić kaže da proveravaju ne samo antitela, već i ćelijski imunitet kod vakcinisanih pacijenata.
Međunarodna studija koju rade Medicinski fakultet i Institut za primenu nuklearne energije ima zadatak da utvrdi koliko nas vakcina štiti od koronavirusa, i koja je najefikasnija.
Godinu dana se prati oko 1.000 ljudi, iz različitih gradova u Srbiji. Najpre se proveravaju njihova antitela pre vakcinacije, zatim 15 dana posle druge doze vakcine, posle šest meseci i posle godinu dana.
Međutim, kako objašnjava prof. dr Ljiljana Marković Denić, koja je predsednica Stručnog komiteta za imunizaciju, pratiće se i ćelijski imunitet, jer antitela ne daju uvek potpun odgovor.
"Institut za imunologiju to prati na manjem uzorku jer su to komplikovane procedure, koje se ne rade rutinski", pojašnjava doktorka i napominje da je reč o skupoj metodi koja se ni u svetu ne radi rutinski.
Ističe da prvi rezultati koji stižu iz inostranstva pokazuju da buster doza štiti u velikom procentu.
Svaka vakcina štiti
Na pitanje šta je razlog velikog skoka broja novozaraženih - danas skoro 20.000 novoregistrovanih, dr Marković Denić kaže da je u slučaju omikrona potrebno da se udahne manja infektivna doza kako bi nastalo oboljenje.
"Ovakvu epidemijsku krivu nikada nisu imale bolesti koje se prenose respiratornim putem", navela je doktorka.
Pojašnjava da je razlog za ovoliko zaražavanje i to što su ljudi infektivni i dan-dva pre nego što razviju simptome.
Zaražavaju se i vakcinisani, pa i oni koji su primili buster dozu. Međutim, kaže dr Marković Denić, oni ne razvijaju teže simptome. Potvrđuje da je takva situacija kod svih vakcina.
Trenutno se ne može razgovarati o sticanju nacionalnog imuniteta, jer deca mlađa od 11 godina zasad ne podležu vakcinaciji, zaključila je prof. dr Ljiljana Marković Denić.