Rekultivacija na odlagalištu Kopa „Drmno” - Šumski zasadi preživeli leto

Ove jeseni nastavljena je sadnja šumskih pojaseva na kosinama unutrašnjeg odlagališta, obuhvatajući ukupno 23 hektara. Tokom leta, zalivanje mladih šuma bila je ključna aktivnost, uz košenje suve trave kako bi se sprečili eventualni požari. U ovom procesu gazduje se sa čal 358,2 hektara već formiranih šuma.

Štete od suše u ovoj godini, koja je bila izuzetno nepovoljna zbog visokih temperatura gotovo 70 dana, gotovo nije bilo – kaže Ivan Đukić, pomoćnik direktora Direkcije za proizvodnju uglja za investicije, sumirajući rezultate biološke i tehničke rekultivacije u ovoj godini.

On dodaje da je glavna aktivnost bila zalivanje mladih šumskih zasada koji se prostiru na više stotina hektara.

- Zbog dugotrajnih vrelih dana, vremenske prilike bile su veoma teške za proces biološke rekultivacije, kako za sadnju tako i za setvu posebnih vrsta biljaka na odlagalištima. Održavanje degradiranih površina zahvaćenih eksploatacionim radovima – rekultivisanih površina u ovoj godini, kao i svih prethodnih, možemo oceniti kao vrlo uspešno, jer su svi radovi predviđeni za održavanje rekultivisanih objekata realizovani – naglašava Đukić.

Radovi na održavanju rekultivisanih površina odnose se na održavanje zasada okopavanjem i formiranjem čanaka sa orezivanjem, zalivanje, međuredno košenje korova oko zasada, mašinskog košenja trave, seču izbojaka i slično.

- Za ovu godinu bila je predviđena rekultivacija na 15 hektara kosih površina unutrašnjeg odlagališta PK „Drmno“, koja se odnosi na šumsku rekultivaciju i to se privodi kraju, kao i na osam hektara ravne površine, koja se odnosi na poljoprivrednu rekultivaciju setvom lucerke. Ukupne površine obuhvaćene biološkom rekultivacijom za 2024. godinu iznose 23 hektara. Što se tiče radova na tehničkoj rekultivaciji unutrašnjeg odlagališta, u ovoj godini rekultivisano je oko dva hektara ravnih površina i 27 hektara kosih površina - ističe Đukić.

Cilj rekultivacije je vraćanje zemljišta ekonomskoj i ekološkoj nameni. Kako kaže Ivan Đukić, površine vraćene ekonomskoj nameni u Ogranku su prilično velike, ako u obzir uzmemo da svaki vetrogenerator zauzima površinu od oko dva hektara, a da se solarna elektrana prostire na oko 17 hektara.

U narednim godinama te površine biće znatno veće. Šumski zasadi zahtevaju stalnu pažnju i konkretne mere održavanja, zaštite i obnove, kako bi se obezbedio njihov opstanak i pravilno gazdovanje i korišćenje za buduće generacije.

Đukić ističe da su zasadi na unutrašnjem odlagalištu u dobrom stanju, bez fitopatoloških i entomoloških oštećenja, koja prete da ugroze kvalitet i kvantitet drveća.

Površina pod šumama u okviru Gazdinske jedinice „Kopovi Kostolac“ iznosi 358,23 hektara, uz dodatak površina zasada na unutrašnjem odlagalištu PK „Drmno“, koje su u prethodnoj deceniji povećane za više od 200 hektara šume.