Sveti Nikola, jedan od najomiljenijih svetaca u pravoslavnom verovanju, posvećen je 19. decembra po gregorijanskom kalendaru. Ova slava, koja se proslavlja u brojnim domaćinstvima širom Srbije, nosi posebnu težinu kada se obeležava kao posna slava. U vreme kada se postuje, porodice se okupljaju kako bi odale počast ovom svetitelju, čime se čuva tradicija i jača porodična povezanost.
Uoči slavlja, domaćini pripremaju raznovrsna posna jela, a na trpezi se obavezno nalaze sočivo, pasulj, kupus, i razne salate. Domaćice se trude da spremi što više jela, jer se veruje da će to doneti blagostanje i sreću u kuću.
Jedan od ključnih elemenata posne slave jeste ritualno lomljenje hleba, poznato kao "pogača". Ova tradicija simbolizuje zajedništvo i ljubav među članovima porodice.
Pogača se obično pravi bez mleka i jaja, a domaćin je taj koji je prvi lomi, izgovarajući pri tom molitvu za zdravlje i blagostanje svih prisutnih.
Značaj posne slave prevazilazi okvire obične proslave. Ona predstavlja priliku za okupljanje porodice, jačanje međusobnih veza i prenošenje tradicija sa generacije na generaciju.
U vremenu kada se mnogi vrednosti često zaboravljaju, posna slava Sveti Nikola podseća na važnost porodice, zajedništva i duhovnosti.
Na kraju, posna slava Sveti Nikola nije samo ritual, već i način života koji neguje ljubav, poštovanje i tradiciju.
Bez obzira na to gde se nalazili, porodice koje slave ovog svetitelja čuvaju duh zajedništva i nastavljaju da prenose vrednosti koje su oblikovale njihove živote kroz vekove.