U poseti rudarima ugljenog sistema na Kopu „Drmno“

Uoči zimske sezone, tim novinara posetio je Kop „Drmno“ i ugljeni sistem, koji predstavlja ključnu komponentu ne samo ovog ugljenokopa već i čitavog kostolačkog ogranka i energetskog sistema Elektroprivrede Srbije (EPS). Stabilan rad ovog ugljenog sistema je od suštinskog značaja za nesmetanu proizvodnju i isporuku električne energije. Na ovom sistemu radi 208 radnika, a većina njih u najtežim uslovima proizvodnje.

Naš domaćin, Tomislav Nestorović, glavni inženjer proizvodnje uglja, pokazao je izvanrednu posvećenost i stručnost, iako je mlad, već je stekao značajno iskustvo u ovoj oblasti.
Nestorović kaže da je ovo fabrika koja ne staje, jer svih 365 dana u godini, u kotlove ide ugalj upravo iskopan na ugljenom sistemu.

− Radimo i kad je remont našeg sistema u toku, jer na deponijama redovno lagerujemo dovoljno zaliha uglja za sve blokove u Kostolcu. Naš sistem je dužine 10.958 metara i ceo proizvodni proces počinje na četiri bagera na uglju, a završava se transportom preko Drobilane na deponijama uglja u krugovima TE „Kostolac A“ i TE „Kostolac B“. Čak devet transportera povezuje kotlove sa bagerima − kaže Nestorović

− Ove godine cilj nam je da proizvedemo deset miliona tona uglja. Posebno bih istakao da je kalorična vrednost našeg uglja veoma povoljna (iznad 8.000 KJ/kg ) pa je i produktivnost energije visoka, a time se smanjuje količina potrošenog uglja.

Nestorović naglašava da na ugljenom sistemu rade vredni radnici, predani poslu koji pored vremenskih i drugih uslova, podnose i veliki pritisak koji sa sobom nosi kontinuirana proizvodnja.

− Rudari na ovom sistemu postižu visoku proizvodnju tokom sve tri smene i svih 365 dana u godini. U bliskoj budućnosti čeka nas modernizacija sistema upravljanja proizvodnjom, deo tih poslova je već započet. Najveći problem su kadrovi, jer stariji radnici odlaze, a mlađi ne dolaze. Najviše radnika dolazi preko PRO TENT-a i iz „Kosovo Obilića“ − kaže Nestorović.

Na samoj etaži neprekidno rade bageri 800, 400, 470 i 710, a širina tračnih transportera je 1.800 milimetara. Zvuk transportera lebdi nad Stigom. Sastavni deo proizvodnje uglja je i Drobilana. Pored snabdevanja blokova termpoelektrana u Kostolcu, ugalj ide i ka Svilajnacu u TE „Morava“, a povremeno i ka TENT-u u Obrenovac.

Od Tomislava saznajemo kakve su sve mere bezbednosti preduzete.

− Površinska eksploatacija sa otkopno-odlagališnom mehanizacijom (BTD i BTO sistemima), pomoćnom mehanizacijom, elektro-energetskim objektima i primenjenom tehnologijom rada, sadrži u sebi niz sigurnosnih sistema, protokola i pravila upravo zbog smanjenja rizika i negativnih posledica, a to je posebno izraženo na uglju − kaže Nestorović.

U redovnom radnom procesu veliku ulogu imaju neposredni rukovodioci, s obzirom na veliku složenost kako samog procesa proizvodnje tako i rada mašina. Jedan od njih je Dejan Milosavljević, glavni poslovođa, koji radi na Kopu „Drmno“ od 1984, a na uglju od 1990. godine.

− Možda se nekome sa strane čini da je ceo posao na uglju sa tri bagera, a povremeno i sa četiri, jednostavan, ali to uopšte nije tako − kaže Milosavljević

− Ovde je veoma velika ugljena prašina i ljudi su izloženi takvim uslovima rada. Obično kažu da je lako sa mašinama, ali je teško

sinhronizovati posao, koordinisati rad mašina s poslovima radnika. Ovde je sve složeno - i mašine i ljudi, a ipak sve funkcioniše po školskim knjigama. Pre svega, jedan transporter i tri mašine na otkopnoj etaži rade punim kapacitetom, oni imaju svako svoje napajanje električnom energijom, imaju svoje posade i što je još važnije svaka mašina ima svoju propisanu tehnologiju rada. Mašine za površinsku eksploataciju moraju da budu opremljene sigurnosnim uređajima. 

− To su krajnji isključivači, zaštita od preopterećenja, kočnice i signalni uređaji, koji će u širokom obimu da štite od ugrožavanja delove konstrukcije, i ne dozvole prekoračenja graničnih mesta ili položaja i sudare mašina ili delova mašina između sebe ili sa kosinama. Na mašinama za površinsku eksploataciju, odnosno kompleksima mašina za površinsku eksploataciju, na podesnim mestima moraju biti postavljeni uređaji za optičko i akustično javljanje i signalizaciju, kao i uređaji za pokazivanje i sporazumevanje prema

važećim propisima.Sve to je deo sistema koji funkcioniše svake sekunde u toku 24 časa − kaže Milosavljević.

Poslednjih godina postavljeni su znatno veći ciljevi pred sve radnike ugljenog sistema, počev od glavnog inženjera pa sve do bagerista i trakara u smislu kontinuirane, stabilne i količinski planirane proizvodnje. Osim povećanih zahteva, i rad na ovim mašinama je stresan. Međutim, onaj koji se jednom naguta ugljene prašine nikada više ne napušta ovaj sistem. Jedan od takvih je i Goran Andrejić, prvi bagerista na bageru 470.

− Od 1993. godine sam direktno na kopanju uglja. Nekada se teže radilo u smislu mašina, održavanja, jer nije bilo rezervnih delova i opreme, ali danas su mnogo veći zahtevi. I ljudi su se nekako udaljili jedni od drugih, a solidarnost, komunikacija i uzajamnost su važni u poslu. Imao sam mogućnost da idem na lakše radno mesto zbog zdravstvenog problema, ali tamo nisam mogao da izdržim, vratio sam se na bager, na ugalj. Najveći problem je što odlaze čitave generacije starih radnika, a mladih nema. Posebno bih istakao doprinos

kolega koji rade preko PRO TENT-a − rekao je Andrejić.