Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vozdviženje časnog Krsta, često nazivan i (jesenji) Krstovdan. Jesenji Krstovdan, slavi se na uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti.
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe. Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina - naredna godina biće sušna.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću, i tako je pripremiti za zimu.
Krstovdan je veliki praznik, koji se slavi dva puta godišnje: 27. septembra - jesenji Krstovdan i 18. januara - zimski Krstovdan.