U Termoelektrani „Kostolac B“ poslove zavarivača, kraniste i tehničara obavljaju Ljubinka Stevanović, Ivana Ivančov i Snežana Gajčanin.
Letnji period za Ljubinku Stevanović, zavarivača, prolazi u znaku kapitalnog remonta bloka B1 u Termoelektrani „Kostolac B“. Ona je jedna od retkih žena koje su izabrale ovo zanimanje. Osim izuzetno zahtevnog fizičkog posla, Ljubinka mora uvek da bude okrenuta i ka ugovaranju novog posla, s obzirom na to da radi samostalno za različite kompanije i jednim okom uvek traži buduće angažovanje.
− Zavarivanje kao zanat mi se mnogo sviđalo i privlačilo me kao zanimljiv i izazovan posao, mada u samom startu nisam verovala da ću uspeti u ovoj profesiji. Svesna sam da je velika konkurencija, pre svega mislim na kolege, ali se uz rad i trud sve postiže. Do sada sam imala prilike da radim za više kompanija i posao se uglavnom organizuje tako što mi zavarivači radimo za veće kompanije, kao što je „Feromont“ ovde na kapitalnom remontu bloka B1 u Kostolcu – kaže Stevanovićeva.
Kao zavarivač Ljubinka ima iskustvo dugo skoro dve decenije, ovaj posao radi dugo, jer ga voli i obavlja ga sa velikim interesovanjem.
− Kada sam birala šta ću da upišem posle osnovne škole, prvo sam odabrala trgovački smer u srednjoj ekonomskoj školi, pa sam sticajem okolnosti i prateći svoja interesovanja završila u potpuno drugoj oblasti, tako da se danas bavim zavarivanjem − navodi Stevanovićeva.
Osim činjenice da se radi o fizički napornom poslu, gde dominiraju muškarci, Ljubinka ukazuje i na druge aspekte ove profesije.
− Treba reći da se radi o poslu koji je kreativan, zahteva oštro oko i sigurnu ruku, preciznost u radu, to su neke finese koje se zahtevaju i na kraju dođe ono zadovoljstvo kada vidiš da je posao urađen uredno i kako treba. Posao zavarivača je terenski i mnogo vremena provodi se van kuće. Saradnja s kolegama je dobra, ali posao je sam po sebi fizički veoma naporan – kaže Ljubinka.
− Ljubinka je odlična radnica, radi kao i kolege, tako da za nju imamo samo reči pohvale – naglašava Jozić.
Jedna od radnih pozicija, koja je donedavno bila rezervisana za pripadnike muškog pola je i posao kraniste. U TE „Kostolac B“, ovaj posao sada obavlja Ivana Ivančov iz PRIM-a.
− Obuka je bila veoma zanimljiva i snašla sam se brzo, posao je povezan s mojim školovanjem, jer sam završila smer za tehničara mašinske energetike u Tehničkoj školi u Kostolcu, ipak je sve to svet tehnike. Posao je zanimljiv i traži veliki fokus prilikom rada – kaže Ivančova.
S njom na terenu u termoelektrani je i kolega Nikola Miljković, takođe kranista iz PRIM-a, koji se ovim poslom bavi duže i pomaže joj da uspešno odgovori svim zahtevima ovog posla.
Jedna od prvih žena koja je ravnopravno sa kolegama obavljala radne zadatke u pogonima TE „Kostolac B“ je Snežana Gajčanin, tehničar u Službi energetike, koja je zaposlena u termoelektrani od samog početka rada.
− Prva pozicija na kojoj sam radila je automatičar u radionici kod majstora, pa sam zatim lagano napredovala u karijeri i uvek sam bila isključivo vezana za pogon. Te 1987. godine, kada sam počela da radim, bila sam jedina žena koja je obavljala sve poslove kao i kolege. Mlada sam krenula da radim i učila sam posao od njih. Od 1987. do 2014. bila sam u radionici i radila sve, učestvovala sam u kretanju bloka B1 i bloka B2, u revitalizacijama koje su došle kasnije, kao i u svim drugim ključnim poslovima ovde u TE „Kostolac B“ – naglašava
Gajčaninova.
Poštovanje prema koleginicama
Kada sam počela da radim, bilo je još nekoliko koleginica, ali one su sebe ipak profesionalno videle van radionice. Volela sam svoj posao automatičara i bilo mi je zadovoljstvo da ga obavljam. Zaista je odnos kolega bio potpuno podržavajući i posebno mi je drago što se to nikada nije menjalo. Starije kolege su odlazile u penziju, dolazili su mlađi, ali je u kolektivu uvek vladao odnos poštovanja prema koleginicama – istakla je Snežana Gajčanin i dodala da je imala pomoć u svemu i podršku svojih kolega, koji su joj pomagali u usavršavanju i napredovanju u poslu.