Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak u znak sećanja na dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti. Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.
Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju uskršnja jaja, i pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća”.
Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.
U Sabornoj crkvi, danas na Veliki petak, u 17 časova biće služeno večernje sa iznošenjem plaštanice, a zatim jutrenje sa statijama.
U crkvi Svete Petke u Požarevcu, u 18 časova biće večernja služba sa iznošenjem plaštanice i jutrenja služba sa statijama a u crkvi Svetog Nikole, iznošenje plaštanice i čitanje statija počeće u 17 časova.