U široj javnosti se pod organskom poljoprivredom uglavnom smatra poljoprivredna proizvodnja bez upotrebe hemijskih sredstava - mineralnih đubriva, pesticida, hormona i slično. Usko posmatrano i jeste tako, međutim organska poljoprivreda se upravo bavi iznalaženjem rešenja koja će omogućiti izostavljanje “agrohemikalija”, kaže Jorgovanka Vlajkovac, dipl. ing. PSSS Požarevac.
Suština je da, sve agrotehničke mere koje se primenjuju u konvencionalnoj poljoprivredi, u izmenjenom obliku primenjuju se i u organskoj proizvodnji.
Kako ističe Vlajkovac, prelazak jednog ili više gazdinstava na organsku proizvodnju nije samo dobit za konkretna gazdinstva, već organska proizvodnja doprinosi očuvanju prirodnih resursa i proizvodi se zdravstveno bezbedna hrana.
Promena u sistemu gajenja dosta zavisi od intenzivnosti konvencionalne proizvodnje, kao i od konfiguracije terena (brdsko-planinsko području se nalazi 61,8 % poljoprivrednih površina naše zemlje).
Ta prostranstva se odmah mogu koristiti za organsku proizvodnju, tako da nema gubljenja vremena na postepen prelazak sa konvencionalne na organsku poljoprivredu.
Osnovni principi na koje se oslanja organska poljoprivreda su podsticanje aktivnosti bioloških procesa u zemljištu, očuvanje i poboljšanje plodnosti zemljišta, poboljšanje strukture zemljišta, smanjenje zagađenja i erozije zemljišta, ispiranja hraniva iz zemljišta, proizvodnja zdravijih namirnica koje su visoke hranljive vrednosti, očuvanje životne okoline (poljoprivrednih i nepoljoprivrednih površina).
Organska proizvodnja se zasniva na uspostavljanju harmonije između čoveka i prirode, koja je upotrebom savremenih tehnologija ozbiljno narušena.
Preporuka, za sva gazdinstva na području Braničevskog okruga, koja na svojim gazdinstvima proizvode hranu za svoje potrebe (prvenstveno povrće), da pređu na organski način proizvodnje zbog proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, napominje Vlajkovac.