Velikani Kučeva

Kučevo sa okolnom ima poseban šarm i zanimljivu istoriju. Kraj je poznat po jagnjetini, medu, pečurkama, siru i lekovitim travama sa obližnjih planina. Ovaj kraj iznedrio je i mnoge poznate ličnosti: u Kučevu je rođen Đorđe Marjanović, legenda domaće zabavne muzike; obližnje selo Neresnica je rodno mesto velikog srpskog pesnika Stevana Raičkovića, slikara I velikog umetnika Dragana Kecmana..

Kada govorimo o poznatim ličnostima koje su rođene u Kučevu ili u njegovoj okolini, svakako najpoznatiji Kučevljanin je Đorđe Marjanović, legenda domaće pop muzike.

                                     foto: YT screenshot

Đorđe Marjanovic rođen je u Kučevu 30. oktobra 1931. godine. Završio je gimnaziju u Požarevcu, a potom odlazi u Beograd na studije (1950). Izabrao je farmaciju i dogurao do apsolventa. Muzika je učinila da krene putem u kojem studije farmacije nisu više bile važne. 1954. godine učestvovaće na audiciji za pevače u organizaciji Udruženja džez muzičara Beograda. Ljubav prema muzici, sticajem dobrih okolnosti, postala je njegov životni put.

Tokom karijere duže od pola veka, najveću popularnost uživao je 1960-ih i 1970-ih godina.

Zvižduk u osam, Plavo u plavom, Stidljiva serenada - pesme su koje je mnogobrojna publika širom Jugoslavije, ali i Sovjetskog saveza, tražila na bis.

On je prvi pevač zabavne muzike u Jugoslaviji koji je tokom izvođenja padao na kolena, plakao, bacao sako u publiku...Topio je srca mase svojom scenskom i pevačkom pojavom, a držanje mikrofona u mestu nije dolazilo u obzir, kad je o njemu reč.

Njegove "evergreen" numere poput "Zvižduk u 8", "Beograde", "Devojko mala", "Ema, Emili" i mnoge druge, su zauvek ostale u repertoaru naše muzičke istorije, a oprostio se od muzičke publike i publike uopšte 31. maja 2004. koncertom u Centru "Sava"

Legendarni pevač Đorđe Marjanović preminuo je 15. maja 2021. godine u 90. godini života.

                                                          foto: YT screenshot

Stevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac. Raičković je rođen 1928. godine u Neresnici kod Kučeva.

U školu je krenuo u rodnom mestu, a kasnije je pohađao gimanziju u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici. Maturirao je 1947. godine, a nakon toga otišao u Beograd, gde je upisao studij na Filološkom fakultetu.

Otkako je počeo da objavljuje pesme za vreme studija, Raičković je postao saradnik u raznim listovima. 

Već sa 17 godina Raičković je počeo da objavljuje pesme, iako je njegova stvarna suradnja s raznim listovima i časopisima počela 1949. godine. Prva objavljena zbirka bila mu je "Detinjstvo", izdata 1950. godine.

Ukupno za života Raičković je objavio 20 zbirki pesama, od kojih su mu najpoznatije: "Pesma tišine", "Balada o predvečerju", "Kasno leto", "Tisa", "Kamena uspavanka", "Stihovi", "Prolazi rekom lađa", "Varke", "Zapisi" i druge. Prevodio je i ruske pesnike, a osim pesama, napisao je sedam knjiga za decu i nekoliko knjiga eseja. Knjige za decu su mu: "Veliko dvorište", "Družina pod suncem", "Gurije", "Krajcara i druge pesme", "Vetrenjača", "Male bajke", "Slike i prilike".

Dobitnik je i brojnih književnih nagrada kao i društvenih priznanja, što ga je svrstalo u jednog od ponajboljih srpskih pisaca.

Stevan Raičković umro je 2007. godine u Beogradu.

                              foto: screenshot

Dragan Kecman, sinonim umetničkog stvaralaštva u Kučevu rođen je 1956. godine upravo u Kučevu. Zavšio je osnovnu školu „Ugrin Branković“ u Kučevu, a potom gimnaziju. Kasnije je otišao u Beograd gde je pohađao Višu pedagošku školu, likovni smer.

Njegove slike se nalaze u galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta.
Dragan Kecman je preminuo 2008. godine.

Centar za kulturu u Kučevu je do decembra 2020. nosio ime narodnog heroja Veljka Dugoševića. Na inicijativu Zlatana Zabukoveca, v.d. direktora Centra za kulturu Kučevo, Upravni odbor ove ustanove je nedavno kroz izmene statuta doneo odluku o promeni naziva, a kučevački odbornicu su podržali tu ideju.

Centar za kulturu sada nosi ime „Dragan Kecman“.

Tekst je objavljen u okviru projekta "Lepo lice Kučeva". Projekat je sufinansirala opština Kučevo. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.