Dušan Stević, najmlađi šef rudarskog sistema na kopu „Drmno“

Veliki broj istraživanja pokazao je da je „Elektroprivreda Srbije“ jedan od najpoželjnijih poslodavaca u zemlji. Raditi u velikom i složenom sistemu kao što je EPS je čast, ali i velika odgovornost. Pred zaposlenima, posebno u proizvodnim delovima EPS-a, mnogo je profesionalnih izazova. Posao traži punu posvećenost, stručnost i požrtvovanje, posebno u rudarskom sektoru, gde se proizvodni proces odvija pod otvorenim nebom u svim vremenskim uslovima. Iako je starosna struktura zaposlenih na Površinskom kopu „Drmno“ nepovoljna, ohrabruje činjenica da dolaze mladi kadrovi koji su rešeni da preuzmu odgovornost.

Jedan od njih je Dušan Stević, master inženjer rudarstva, koji je sa četiri godine radnog iskustva svojevremeno bio i najmlađi inženjer smene na PK „Drmno“. Posle šest godina ukupnog radnog iskustva postao je najmlađi šef nekog rudarskog sistema, konkretno prvog jalovinskog sistema. Sa devet godina radnog iskustva postavljen je za šefa ugljenog sistema. On je najmlađi šef i ugljenog rudarskog sistema na Površinskom kopu „Drmno“.

− Hvala rukovodiocima na ukazanoj časti i poverenju da me postave na ovako važno mesto u proizvodnom procesu Površinskog kopa „Drmno“ − rekao nam je Dušan Stević.

− Trudiću se da svojim radom, znanjem, požrtvovanjem i posvećenošću opravdam ukazano poverenje. Moja obaveza je da sa saradnicima obezbedim pouzdan rad i sigurnu proizvodnju, koja se na ugljenom sistemu odvija sa tri bagera, četiri bandvagena i osam pogonskih stanica. Na ugljenom sistemu radi oko 100 ljudi u četiri smene.

Dodaje da je srećan što je imao tu čast da zajedno sa zaposlenima na ugljenom sistemu i uz pomoć radnika pratećih službi održavanja ostvare istorijsku mesečnu proizvodnju od nešto više od milion tona uglja i da postave novi mesečni proizvodni rekord. I to na njegov 33. rođendan.

− Izuzetno sam srećan zbog toga i želim da zahvalim svim rudarima na BTD sistemu na ostvarenom rekordnom rezultatu. Ništa ne bi bilo od ovog rezultata da nije bilo dobre sinhronizacije u radu nadzorno-tehničkog osoblja i samih rukovalaca bagera, koji su sa svojim saradnicima nosioci proizvodnog procesa i proizvodnih rezultata – kaže on.

Stević je tokom školovanja imao praksu i bio upoznat s radom na površinskim kopovima. Ali tek kada je počeo da radi i kada se popeo na moćne rudarske mašine, shvatio je da rudarskom poslu čovek mora biti potpuno posvećen i da ga voli.

Kao porodica

Za ovo vreme bilo je lepih i stresnih trenutaka, jer je kop živ, svakog dana se nešto dešava. Mora da se vodi računa o mašinama, ljudima i proizvodnji. Da bismo ostvarili planirane zadatke, jasno je da moramo da funkcionišemo kao porodica, da se uzajamno pomažemo i komuniciramo. Mašine jesu važne kao sredstvo za rad, ali ljudi i timski rad donose rezultat, poručuje Stević.