Na dan Božića žene peku česnicu koja može biti slana ili slatka u zavisnosti od porodičnog nasleđa i podneblja. U česnicu se sakrije novčić, a veruje se da onaj ko pronađe novčić biva srećan cele godine. Dešava se tako da se „slučajno“ novčić nađe baš u onom komadu koji će pripasti najmlađem članu porodice, što biva ispraćeno velikom radošću.
Ujutru se ide u crkvu na službu i pričest i jede se prvi mrsni doručak.
Božić je porodični praznik, pa se na dan Božića ne ide u goste. Izuzetak je jedino položajnik. Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću na dan Božića i obično je to dete ili osoba bliska porodici.
On ulazi u kuću i čestita Božić ukućanima rečima „Hristos se rodi“, a ukućani odgovaraju „Vaistinu se rodi“.
Zatim položajnik pali grančicu badnjaka i počinje da izgovara želje za domaćine i kuću „Koliko iskrica toliko srećica. Koliko varnica toliko zdravlja i parica...“
Domaćin deli česnicu i svakom ukućaninu i položajniku namenjuje jedan deo. Onaj kome zapadne deo sa novčićem, smatra se, biće posebno srećan te godine.